Naučnici iz celog sveta definišu francuskog budističkog monaha Matjea Rikara kao najsrećnijeg čoveka na Zemlji. Ovu titulu je dobio zbog studije koja je ispitivala moždane talase. Ispostavilo se da su njegovi jedni od najjačih od svih monaha.
U stvari, on nije tipičan monah, ali voljom viših sila, njegov život teče na način koji ga tera da nađe sreću posvećujući se svemu prirodnom. Živi bez modernih dobara koje savremeni svet nudi - i sa tim je savršeno zadovoljan.
Matje Rikar potiče iz porodice filozofa i umetnika. Rođen je 1946. godine u Francuskoj. Pre nego što ga je monaški život privukao, doktorirao je iz molekularne genetike. Detinjstvo je proveo u Parizu. Imao je priliku da studira u prestižnim obrazovnim institucijama, gde su mu predavali istaknuti i visoko priznati profesori. Prava slava dostigla ga je nedugo posle 1997. godine, kada je zajedno sa ocem objavio knjigu Monah i filosof. Knjiga je brzo stekla ogromnu pažnju i postala bestseler.
Matjeova privlačnost prema budizmu, meditaciji i duhovnosti uopšte nastala je iz univerzitetskih odmora koje je proveo u Indiji. Tamo sreće monahe i učitelje koji mu otkrivaju novi svet. On postavlja temelje filozofije vezane za činjenicu da se ljudski um može razviti kroz meditaciju, što vodi do boljeg i srećnijeg života. Nosilac je francuskog Ordena za zasluge za svoj dobrotvorni humanitarni rad u Aziji.
Danas Matje Rikar putuje po svetu, posećujući razne manastire gde propoveda svoje lekcije za srećan život. Dobija pozive da na poznatim tribinama govori brojnoj publici koja traži satisfakciju u sopstvenom životu i za koju je monah tračak nade.
Rikarov stalni dom je manastir Šečen u Nepalu. Monah je uspostavio rutinu koje se pridržava bez napora – jednostavno zato što mu pričinjava zadovoljstvo. Ujutru dan počinje izlaskom sunca i divljenjem prvim zracima sunca. Njegov dom je soba – kutak u kome se monah oseća zaštićeno i srećno. Ne dozvoljava ulazak kamera unutra, jer svoj dom definiše kao mesto gde može da pobegne od sveta kada oseti potrebu.
On je vegetarijanac, hrani se prirodno, uglavnom voćem i povrćem. Metju praktikuje nekoliko metoda meditacije koje je razvijao više od 50 godina. Njegova rutina je uključivala spremanje za spavanje čim se napolju smračilo. Monah ide na spavanje oko 21-22 sata svake noći.
Za pun i srećan život daje nekoliko smernica koje svako od nas može da sledi.
1. Ne brinite, već postupajte kako biste rešili svoje probleme. Vaša situacija i problemi se neće poboljšati ako provodite vreme brinući, a ne planirajući da se nosite sa njima;
2. Uživajte u onome što vam se dešava u sadašnjosti;
3. Smejte se od srca i okružite se veselim i pozitivnim ljudima;
4. Tražite jednostavnost i mir u stvarima oko sebe;
5. Sreća se postiže trudom i sopstvenim radom. Ne tražite od drugih da vam donesu radost, već tražite ono što vam izmami osmeh;
6. Uvek preispitajte svoje reči i dela kako se kasnije ne biste pokajali;
7. Dobro i loše nisu apsolutne vrednosti. Definišu se u zavisnosti od tačke gledišta svakog od nas;
8. Sreća nije povezana sa predmetima, ona dolazi iz duhovnog zadovoljstva;
9. Meditacija je najbolji način da smirimo svoj um i odvratimo negativno;
10. Ne pokušavajte da promenite svet, već pokušajte da promenite svoju perspektivu;
11. Ne žalite se, već pronađite dobro u onome što vam život nudi;
12. Pravite razliku između religije i duhovnosti. Duhovnost nas tera da budemo bolji, a religija je stvar izbora;
13. Nastojte da obogatite svoj um, a ne svoj izgled;
14. Ne dozvolite da okolnosti utiču na vašu sreću;
15. Možemo biti istinski srećni samo kada odbacimo negativne emocije od sebe kao što su mržnja, zavist i ljubomora;
16. Zapamtite, postoje dve vrste ludaka: jedni ne znaju da će morati da umru, a drugi su zaboravili da žive;
17. Prihvatanje da smo smrtni je kao podsticaj da budemo još marljiviji, koncentrisaniji, pomaže nam da ne gubimo vreme na nepotrebne smetnje;
18. Promenite svoj odnos prema životinjama. One nisu sirova hrana koja treba da nas hrani, već živa bića koja ne bi trebalo namerno da budu podvrgnuta patnji;
19. Ne hvatajte se za prošlost jer se ona neće vratiti;
20. Prava sloboda će doći kada se oslobodite ega;
21. Stalna borba da promenimo svoje emocije će nam na kraju pomoći da promenimo svoj karakter;
22. Poverenje je jednako našim očekivanjima od stvarnosti;
23. Vaš život neće biti u redu ako vaše emocije nisu u redu;
24. Najdirektniji put do sreće je kada pomažemo drugima.
