Bogataš je odlučio da donira veliku sumu novca za obnovu i osveženje male crkve. Iste noći, Bog se pojavio u njegovom snu da mu zahvali za dobar gest. Gospod je obećao da će paziti na njega celog života i slati mu upozorenja kada je čovek na pogrešnom putu i blizu smrti.
Verujući u znak u snu, čovek je stekao veliku samouverenost i počeo je da uzima život punim rukama, verujući da ga Bog čuva od svih zala. I tako su godine počele da se nižu, a čovek je potpuno zaboravio na svaku meru i umerenost.
Njegov život je prolazio u pijanstvima do zore. Nije se lišio ničega i često je preterivao na gozbama. Za njega nije bilo ništa zabranjeno ili opasno jer je verovao da će ga, ako je u nevolji, Bog upozoriti.
U međuvremenu, zdravlje bogataša se veoma pogoršalo. Bilo mu je sve teže da se kreće. Skoro da je ogluveo i veoma je oštetio svoj vid. Uprkos tome, nije želeo da ostavi svoje slabosti i poroke. I tako se jedne noći Bog pojavio da ga sretne u Onom svetu.
Bogataš se šokirao ugledavši ga. Očekivao je da će primiti upozorenja od Boga ako je u opasnosti, a sada je želeo ovaj svet tako iznenada!
- Bože, zašto me nisi upozorio da sam u opasnosti, kao što si obećao? upitao je čovek na samrti;
- Kroz sve bolesti koje su te zadesile, poslao sam ti mnoga upozorenja da si na pogrešnom putu. Ali nikada nisi obraćao pažnju na njih i nisi promenio svoj život. Nema vraćanja nazad!
Bolesti i teškoće koje nas zadese su upozorenje da ne vodimo računa o sebi, ali retko možemo da čitamo znake i poruke Gospodnje.
