Pre mnogo godina živeo je mudar filozof. Bio je star, ali je još uvek imao energiju da uči svoje učenike strpljenju i razboritosti. Jednog dana, tokom druge lekcije, odveo je dečaka u fantastični lavirint žbunja i rekao mu da sam pronađe izlaz.
Mladić je krenuo napred žustrim korakom, ali je ubrzo shvatio koliko je njegov zadatak težak. Gde god je krenuo, nailazio je na prepreku. U jednom trenutku se umorio, sunce ga je peklo, stisnuo se u žbunje i zaspao.
Kada ga je kasnije probudio mentor, pocrveneo je od stida.
- Oprosti mi, učitelju! Hteo sam da završim tvoj zadatak, ali nisam mogao. Pokazalo se da je lavirint pretežak i nisam uspeo! - povikao je dečak.
Tada mu mudrac dade znak da ga prati. Njih dvojica su se popeli na obližnje brdo i izdaleka pogledali lavirint.
„Sada, mladiću, vidiš li gde je izlaz iz lavirinta? – upitao je učitelj.
– Naravno, odozgo je sve mnogo jasnije! - obradovao se dečak.
Mudrac se osmehnu i reče:
– Tako je i sa životnim teškoćama. Kada se udubite u probleme, ne vidite rešenje. Da biste sebi pomogli, morate se apstrahovati od onoga što se dešava. Ako stvari posmatrate iz daljine, dobićete predstavu o celoj slici i brzo ćete videti kako da postupite najispravnije.
