U podnožju visoke planine bilo je sakriveno lepo selo. Selo je bilo dom jednog starog mudraca koji je voleo da se svakog dana penje na vrh planine i divi se svom rodnom mestu. Šetajući planinom, ponekad je sretao strance sa kojima je dugo razgovarao.
Jednom, dok je bio na vrhu, pridružio mu se stranac koji je stigao iz udaljenog mesta. Videći starca kako posmatra selo, neznanac reče:
— Pričaj mi o svom selu! Da li je vredno nastaniti se ovde? Živeo sam daleko na severu, ali sam se odselio iz tog užasnog sela. Mesto je bilo veoma ružno i siromašno, a ljudi nepodnošljivi.
Na ove reči starac reče:
Ovde vam se neće svideti. Sve je isto kao u vašem selu. Bolje da nastavite da tražite dobro mesto za život, želim vam uspeh!
Prošlo je nekoliko dana. Mudrac se ponovo popeo na vrh planine i ponovo imao sličan razgovor. Drugi čovek je svratio i pitao:
— Pričaj mi o selu u podnožju planine! Da li je to dobro mesto za život? Imao sam dom u prelepom selu sa ljubaznim ljudima, ali moj dom je izgoreo u požaru i odlučio sam da potražim sreću negde drugde.
Na ove reči mudrac se osmehnu i klimnu glavom.
- Svideće ti se ovde. Sve je kao u vašem selu.
Priča o dobrom i lošem selu podseća da svet oko nas nije ni dobar ni loš. On je upravo onakav kakvim ga mi vidimo. On je ogledalo našeg unutrašnjeg sveta i stanja duha. Ako imamo oči za sreću i lepotu, uvek ćemo moći da ih pronađemo. Ako smo ograničeni i pesimistični, nikada nećemo biti zadovoljni okruženjem oko nas.
