U istoj ulici živele su dve porodice. Jedan par supružnika se uvek svađao, dok su drugi živeli u miru i razumevanju. Iz prve kuće čule su se ružne svađe, a iz druge smeh i veselje.
Primetivši porodičnu sreću svojih komšija, zavidljiva žena prve porodice, koja se stalno svađala, poslala je muža u izviđanje. Rekla mu je da se sakrije ispod prozora susedne kuće i da prisluškuje šta druga porodica priča. Zavidljiva žena je bila sigurna da će konačno otkriti neke njihove tajne.
Njen muž je odmah izvršio naređenje i počeo da posmatra srećni par. Ubrzo mu se pred očima odvila sledeća scena:
Komšinica je brisala prašinu i ostavila je sprej za čišćenje na ivicu stola. Njen muž ga je nehotice gurnuo i tečnost se prosula po podu. Međutim, umesto početka haosa, ova situacija je pokrenula izvinjenja:
- Izvini, dragi, ja sam kriva, nisam smela da ostavim sprej na ivici! - kajala se žena.
- Ja sam kriv, ja sam ga gurnuo! - izvinio se muž.
U međuvremenu, komšija, sakriven ispod prozora, odmah vratio kući da prijavi svojoj supruzi. A žena ga je na pragu pitala šta je tajna srećne porodice.
– Čini se da smo kod nas svi u pravu, a kod njih – svi krivi...
A šta je tajna skladnog braka? Ne morate uvek da budete u pravu, važnije je da budete srećni. Besmislene rasprave samo stvaraju nepotrebnu napetost i uništavaju ljubav. Međusobni kompromisi i popuštanje su ključ sreće.
