Šta danas znamo o Arktiku? Arktik je severni polarni region sa surovom klimom. Za polarnu klimu karakteristične su duge hladne zime, kratka i prohladna leta, što čini život tamo surovim i teškim.
Biljni svet je veoma retko zastupljen lišajevima i mahovinama, kao i sitnim travama. Samo u južnim krajevima mogu se videti drveće i žbunje. Goli, ledeni i negostoljubivi prostori, u kojima su se na život prilagodile samo najizdržljivije vrste.
Međutim, to nije uvek bio slučaj. Ovo je otkriveno nakon DNK analize drevnih biljaka. Studija potvrđuje da su rasle u severnijim oblastima, gde ih danas nema. Klimatske promene koje su trenutno u toku verovatno će promeniti ovu situaciju i sasvim je prihvatljivo da Arktik ponovo postane zelen.
Patuljasta breza je ključna vrsta grmlja u arktičkoj tundri. Danas se ova biljna vrsta ne nalazi dalje od Bafinovog ostrva, kako se naziva ostrvo u kanadskom delu Arktika. Međutim, u DNK biljke pronađeni su sedimenti, što ukazuje da je u starija vremena rasla i na severu. Ovo je dokaz da je vegetacija na Arktiku bila tundra, odnosno zelena.
Studija je bila veoma uspešna, jer je veoma drevna DNK ekstrahovana iz vegetacije, stara skoro 100.000 godina. Fosilni polen ekstrahovan iz sedimenta je proučavan i korišćen za identifikaciju drevnih biljaka u regionu.
Da bi se to postiglo, korišćena je nova tehnika. Uz njenu pomoć, DNK iz biljaka koje su bile deo arktičke flore pre 100.000 godina izvučena je iz sedimenata u jezerima. Može se zaključiti da je patuljasta breza promenila svoj areal, spuštajući se oko 400 kilometara ka jugu.
Ovo je revolucionarna tehnika, jer daje snimak određenih vrsta biljaka koje su bile raspoređene u datom trenutku na nekom mestu.
Kako se ovaj region sada ubrzano zagreva, očekuje se da će se patuljasta breza uskoro vratiti u svoja najstarija područja rasprostranjenja, izgubljena pre sto hiljada godina, a Arktik će nas iznenaditi tako što će ponovo postati zelen.
Pogledajte koliko su antarktički pingvini smešni.
