Čini se da je meditacija jedan od najmisterioznijih pojmova u ezoterici. Definicije date za meditaciju su mnoge i različite. Ona je opisana u Oksfordskom rečniku engleskog jezika kao „lična molitvena vežba koja se sastoji u neprekidnom usmeravanju uma na kontemplaciju neke religiozne istine, sakramenta ili predmeta poštovanja, kako bi se uzdigao duh kroz božansku ljubav i svetost života“. Druga, manje popularna definicija je „usredsrediti se na nešto, gledati sa interesovanjem ili besciljno“.
U stvari, meditacija je aktivan proces u kome se osoba fokusira na temu ili iskustvo. Time se razvija veština kontemplacije, refleksije i samoposmatranja. Čovek uči da bude potpuno prisutan u sadašnjosti i da bezuslovno prihvata sebe i stvarnost, umesto da luta između optužbi za prošlost i straha od budućnosti. Um postaje fleksibilniji i otvoreniji. Svet se vidi jasnije i na njega se može efikasnije reagovati.
Što se čovek dublje i duže zadržava u stanju meditacije, to više razvija intuiciju i uspešnije se nosi sa zadacima u svakodnevnom životu, jer pogled na životne događaje postaje sve širi i dublji. Ako moramo da uporedimo meditaciju sa čitanjem knjige, meditacija je „čitanje između redova“ za razliku od bukvalne percepcije teksta ili događaja u životu neupućenih.
Neophodan preduslov za meditativnu praksu je prihvatanje uverenja da su ljudi suštinski dobri. Stoga je neophodno poznavati i razumeti zakone prirode. To obično rade oni koji su mnogo propatili (fizički i psihički), a nisu našli odgovore na pitanja koja su ih zanimala, jer je istina o tome šta nam se dešava van svake vidljivosti.
Ukratko, osnovne istine o našem svetu, koje su u osnovi pogleda na svet osobe koja teži usavršavanju su:
1. Univerzum je mentalan; a iz toga sledi da misao rađa materiju, pa
2. „Što poseješ to ćeš i požnjeti“; ako mrziš, bićeš omražen; ako se plašiš, privući ćeš sebi ono čega se plašiš; ako ste iznutra zbunjeni, biće i vaši postupci; ako pokažeš razumevanje i bratsku ljubav prema čoveku koji te mrzi, njegovu mržnju možeš pretočiti u ljubav, jer
3. Sve vibrira; način na koji vibriramo utiče na druge, pretvarajući ih u rezonatore vibracionih frekvencija koje emitujemo.
4. Sve ima dva pola, dve suprotnosti; svaka istina je poluistina; ono što je nepoželjno ubija se promenom polariteta. Ako želimo da promenimo oskudicu u izobilje, moramo zadržati mentalnu sliku bogatstva, ako želimo da ozdravimo, moramo se fokusirati na misao o zdravlju. Međutim, potrebna je istrajnost jer
5. Sve je koncipirano na principu plime i oseke, podizanja i padanja.
6. Ništa se ne dešava slučajno; sve ima određeni uzrok, i svaki uzrok ima svoju posledicu. Svaka greška se kažnjava i svako dobro se nagrađuje. Nagrada ili kazna skoro nikada nisu u istom obliku, ali nužno imaju istu vrednost, čime se čuva ravnoteža u prirodi.
Kada čovek razume ove istine, on nastoji da uradi najbolje za šta je sposoban, ispunjen je najpozitivnijim mislima i osećanjima, savladava prepreke razumevanjem, zadržavajući unutrašnju harmoniju i mir. Svaka krizna situacija može biti odličan novi početak. Samo to moramo da vidimo. I tu dolazi meditacija u pomoć.
U svojoj knjizi "Svesno Ja", Endi Džejms govori o nekoliko vrsta meditacija. U prosvetljujućoj meditaciji (vipasana) čovek se ne fokusira na problem, već na svoje fizičke senzacije izazvane udisanjem i izdisajem. Cilj je posmatrati i percipirati sve što se dešava bez mešanja. Kroz ovu tehniku se uči da se uroni izolujući se od onoga što se dešava okolo i formira se samokontrola. Postepeno um postaje miran, a mudrost i saosećanje rastu. Svakodnevni život je ispunjen novim smislom.
Druga vrsta meditacije je koncentracija (samatha). Njen krajnji cilj je potpuno stapanje uma sa njegovim objektom. Samatha je potpuna suprotnost vipasani, u kojoj um ostaje otvoren i prijemčiv. Jedna od tehnika za postizanje koncentracije je brojanje udisaja.
Meditacija o univerzalnoj ljubavi i milosrđu vodi ka razvoju mudrosti i saosećanja. Onaj ko meditira se fokusira na srce. Fokus je prvo na fizičkim osećajima širenja i kontrakcije izazvanim disanjem, a zatim i na osećaju energije ljubavi. Nakon nagomilavanja ljubavi, osoba koja meditira je usmerava na sebe opraštajući sve svoje greške, a zatim na svoje voljene, oslobađajući se svih loših osećanja prema njima i opraštajući im. Postepeno, krug ljudi kojima šaljemo svoju ljubav može se proširiti. Meta meditacija se završava posmatranjem disanja.
Meditacija se može izvoditi u različite svrhe - isceljujuće ili druge, počevši od razmatranja svrhe i motivacije za meditaciju. Vizuelizacija željene slike praćena je emocionalnim doživljajem zadovoljstva postignutim ciljem i završava se izrazom zahvalnosti za postignuto.
Preporučljivo je meditirati u određeno vreme na unapred određenom kraju, na primer 20 minuta, i postepeno povećavati njeno trajanje. Položaj tela je sedeći sa ispravljenim leđima kako bi se obezbedio slobodan protok energije kroz naše telo. Noge su oslonjene na pod ili u položaju lotosa. Pre meditacije, opuštajuće vežbe se mogu uraditi da se telo opusti dok napetost ne bude potpuno uklonjena.
Meditacija sve više ulazi u svakodnevni život ljudi iz različitih zemalja. Do pre mnogo godina, to je bio prioritet za ljude koji žive u istočnim zemljama. Ali užurbani svakodnevni život u razvijenim ekonomskim zemljama i snažna komercijalizacija podstiču budnije i svesnije ljude da traže ravnotežu, duhovno se razvijajući. U meditaciji, duša se stapa sa duhom, gde vlada mir, harmonija, blaženstvo.
