Često se može desiti da provedete naporan dan na poslu, a zatim završite svoje kućne poslove i rano legnete u krevet u nadi da ćete zaspati, da biste se probudili nekoliko sati kasnije i ne biste mogli ponovo da zaspite.
U stvari, noćno buđenje je mnogo češće nego što mislite i utiče na mnogo više ljudi nego što se očekuje.
Zanimljiva je i činjenica da skoro svi pogođeni noćnim buđenjem otvaraju oči oko 3 sati ujutru.
U stvari, poremećaji spavanja i često noćno buđenje mogu biti uzrokovani brojnim faktorima.
Razlog za noćno buđenje može biti prevelika količina stresa kojoj je osoba izložena. Simptom preumorenosti ili preterane anksioznosti je buđenje, osećanje velikog nespokojstva, lupanje srca i osećaj opasnosti.
Ovo može biti posledica i fizičke i emocionalne iscrpljenosti ako imate problem ili probleme sa kojima ne možete da se nosite.
Povećani nivo stresa u telu čini da mozak radi jače i može imati efekta tako što prouzrokuje da naš mozak promeni neke navike vezane za spavanje i san.
Kako se to tačno dešava?
Anksioznost koju doživljavamo menja centralni nervni sistem praveći male, ali značajne promene u bio i neurohemijskim sistemima koji čine ciklus spavanja i buđenja. A to dovodi do promena u fazama spavanja i njegovim fazama.
Ne utiče samo na kvalitet sna, već i na mehanizam uspavljivanja. A kada čovek konačno uspe da zaspi, ubrzo se probudi jer ne dostiže REM fazu, u kojoj je san i dubok i obnavljajući.
Ako se često budite sa osećajem nejasne anksioznosti i straha, ovo je siguran znak da nešto u vašem životu nije u redu i da je vreme da preduzmete korake da to popravite i rešite probleme.
Prema drugim stručnjacima za spavanje, buđenje noću podseća na vreme kada ljudi nisu imali struju i veliki deo zimskih meseci su provodili u mraku. Tada su rano išli na spavanje, spavali nekoliko sati, budili se 1-2 sata, pa ponovo imali još 3-4 sata sna.
Komentari