Iako je malo pomeren iz velike senke koju je bacao Hipokrat, srednjovekovnog persijskog lekara Abu Ali al-Husejn ibn Abdalah ibn Sina, nazivan i Avicena, mnogi smatraju drugim ocem medicine.
Avicena je rođen 980. godine u malom selu Afšena, koje se nalazi u blizini grada Buhare, u današnjem Uzbekistanu. Njegova majka je iz jednog od brojnih tadžikistanskih plemena koja su se naselila u ovom istorijskom periodu, a otac mu je Persijanac.
Iako skromnog porekla, Avicena je postao svetli zrak znanja u mračnim vremenima srednjeg veka. Postao je lekar, filozof, naučnik, pesnik i muzičar, prirodnjak.
Od ranog detinjstva Avicena je pokazivao svoj briljantan um. Sa deset godina mogao je da recituje ceo Kuran napamet. Njegova interesovanja su raznolika – od aritmetike, preko filozofije do poezije.
Postepeno se fokus njegove pažnje okrenuo medicini. Plemenitu profesiju naučio je od putujućeg lekara, ali ga je postepeno nadmašio u znanju i počeo da razvija sopstvene metode lečenja.
Njegov talenat je primećen kada je imao samo 17 godina - 997. godine postavljen je u Buharu za ličnog lekara emira Semanidske države, koja je u to vreme pokrivala ogromne teritorije Centralne Azije. Na dvoru vladara, mladi Avicena imao je pristup bogatoj biblioteci, gde se upoznao sa radovima velikih naučnika antike. Tamo je napisao neke od svojih prvih naučnih radova.
Turci Seldžuci koji su napredovali prekinuli su mir na Bliskom istoku i Avicena se preselio u Persiju. On je već poznat u naučnim krugovima i dobro je prihvaćen na dvorovima južnih emira. Uprkos revolucionarnim promenama koje je uveo u medicinu, on je uvek bio meta napada svih vrsta tradicionalno nastrojenih.
Njihovu mržnju je zaradio kritičkom preradom i sistematizacijom tadašnjeg znanja. Takođe ne uspeva da se uklopi u norme ponašanja prihvaćene za učenjake srednjovekovnog islamskog sveta. Avicena voli da se hvali svojim dostignućima, a njegova ravnodušnost je bezgranična.
On je poznat po svojoj izdržljivosti, jer provodi vreme sa istom strašću za vinom i ženama koliko i sa naukom. Na kraju je njegov način života doveo do mentalne i fizičke iscrpljenosti, što je dovelo do njegove smrti kada je imao 56 godina.
Uprkos svemu, Avicena je postao autor 450 knjiga o širokom spektru tema, posebno o filozofiji i medicini. Mnogi ga smatraju ocem moderne medicine. Njegova najpoznatija dela su Knjiga isceljenja i Kanon medicine, a njegovo delo Kanon medicine je nekoliko vekova bilo suštinski vodič za lekare na Bliskom istoku i u Evropi.
