Ako ste odlučili da pročitate ovaj članak pod naslovom Hipokratova istorija, verovatno ćemo vas malo razočarati, jer se o tome zaista malo zna. Ona je obavijena misticizmom i zasnovana je na pretpostavkama i glasinama, a ne na dokazanim istorijskim podacima. Međutim, pokušaćemo da malo osvetlimo život ovog čoveka, poznatog i često nazivanog Ocem medicine.
Hipokrat je rođen 460. godine pre nove ere. (ili otprilike te godine) na ostrvu Kos, grčkom ostrvu koje se nalazi veoma blizu turskog odmarališta koje danas poznajemo kao Bodrum. Odrastao je kao deo Asklepijada. To je društvo lekara koji nosi ime Asklepije, poznato iz vremena Homera, koji svoje medicinsko znanje prenose sa generacije na generaciju, obavezujući se zakletvom da će to nastaviti.
Hipokrat je svoje početno medicinsko znanje nasledio od svog oca, lekara Heraklita, kao i od čitavog Asklepijadovog društva. Poznato je da je Hipokrat mnogo putovao tokom svog života u potrazi za novim medicinskim znanjem, a poznato je i da je imao sinove kojima ga je preneo.
U vreme kada je živeo Hipokrat postojale su dve glavne medicinske škole – škola na ostrvu Kos i škola na ostrvu Knid. Dok je škola na ostrvu Knid razmatrala stanje ljudskog zdravlja u šemi, škola na Kosu je imala strogo individualan pristup.
Ono što je Hipokrat doprineo usponu medicine je to što je insistirao da se bolesti bolesnika razmatraju pojedinačno i da nije verovao da su uzrokovane zlim duhovima ili magijom. Kako se tada smatralo.
Hipokrat je bio ubeđen da oštećenje ljudskog zdravlja može biti posledica ili specifičnih atmosferskih uticaja (hladno vreme, pretoplo, itd.), ili da ima nasledni karakter, ili da ima lični karakter, uzimajući lični karakter u obzir posebno šta pacijent jede, da li je podvrgnut teškom fizičkom radu itd. I iako je medicinu smatrao umetnošću, zahvaljujući njemu se izdvojila kao samostalna nauka.
Hipokrat je umro oko 370. godine pre nove ere. u Larisi, ostavivši za sobom oko 70 naučnih radova. Koliko su od tih radova zaista njegovih, a koliko njegovih sledbenika danas se ne može znati, ali je njegov ogroman doprinos medicini neosporan!
Život je kratak, zanat zahteva vreme, prilike su prolazne, iskustvo je varljivo, a rasuđivanje je teško. Ovo je poznata Hipokratova izjava, čiji je rad uticao na medicinsku misao, u više od 2000 godina, uticaj koji je uporediv sa Aristotelovim uticajem na filozofiju.
Hipokrat je rano postao poznat. Priča se da su ga jednog dana pozvali stanovnici grada Abderosa u Trakiji da se pobrine za filozofa Demokrita, koji se svemu smejao i smatrao se ludim. Hipokrat se iskrcava sa broda, pronalazi Demokrita ispod platana, blizu potoka, okruženog knjigama i životinjama koje je secirao, a onda shvata da je filozofov smeh, daleko od toga da je znak ludila, već je to znak mudrosti.
Hipokrat između medicine i filozofije
Odnos medicine i filozofije kakav se pojavljuje u Hipokratovim raspravama je raznolik, ali se za mnoge komentatore reakcija protiv filozofske medicine smatra Hipokratovom velikom zaslugom. U početku se umetnost medicine smatrala delom filozofije.
Iz tog razloga nalazimo mnoge filozofe, među kojima su najpoznatiji Pitagora, Empedokle i Demokrit, poznati u medicini. Ali upravo je Hipokrat sa Kosa, Demokritov učenik - po nekima - prvi koji zaslužuje da bude poznat potomstvu - odvojio medicinu od filozofije. Od tog trenutka, medicinska umetnost je počela malo po malo da se pretvara u nauku. Ali ne zaboravimo da je dobar lekar i dobar filozof.
Šta još treba da znamo o Hipokratovom životu? U mladosti, da bi se oslobodio zategnutih porodičnih veza i produbio medicinsko znanje, otišao je u Egipat, gde su iscelitelji dostigli visok stepen specijalizacije u medicinsko-hirurškom polju. Vrativši se na Kos 438. pre Hrista, Hipokrat se posvetio obnovi gradske medicinske škole, razvijajući niz uvida korisnih za medicinsku profesiju, kao što su poštovanje higijenskih pravila, dijalog sa pacijentom u takozvanim sobama za „inkubaciju“ ili izučavanje životne sredine i uticaja klime na ljude.
Hipokrat je verovao da telo treba tretirati kao celinu, a ne samo kao niz delova. Bio je prvi koji je tačno opisao simptome bolesti, uključujući simptome upale pluća, epilepsiju kod dece.
U viziji Hipokrata, lekar je trebalo da direktno pomaže bolesnima, da upozna njihove navike i da se, pažljivo pregledavajući njihova tela, ne skriva iza neshvatljivih božanskih teorija. Verovao je da telo postaje bolesno kada postoji neravnoteža u četiri supstance ljudskog tela: crna žuč, žuta žuč, krv i limfa. Svaka od ovih supstanci je direktno povezana sa elementom Univerzuma i sa kvalitetom atmosfere.
Stoga je cilj medicine da uspostavi ravnotežu. Još jedan Hipokratov koncept je da svaka bolest dostiže stanje "krize" nakon čega se ili povlači ili pogoršava, što na kraju dovodi do smrti pacijenta. Takođe je tvrdio da ljudsko telo ima moć da izleči ili uspostavi ravnotežu između četiri raspoloženja, što zahteva odmor, zdravu ishranu, svež vazduh i dobru higijenu.
Hipokrat je prvi okarakterisao bolesti kao akutne, hronične, endemske i epidemijske. Uključuje niz novih medicinskih termina, uključujući recidiv, krizu, razrešenje i egzacerbaciju.
Hipokratov korpus, po kome je Hipokrat poznat, je zbirka od preko 60 dela, iako su neka od njih zapravo napisali njegovi učenici.
Hipokrat je bio prvi dokumentovani torakalni hirurg i njegovi nalazi važe i danas.
Veliku pažnju posvetio je čišćenju bolesnika i koristio vodu i vino za čišćenje rana. Najvažnije dostignuće Hipokratove škole, međutim, bilo je to što je naterala lekare da vode jasnu evidenciju zapažanja i pristupa svakom pacijentu, sa idejom da bi ti zapisi mogli da budu korisni za buduće generacije.
Na taj način je postavio temelje kliničke medicine. Nakon nekoliko opservacija, verovao je da bolesti mogu biti usko povezane sa porodičnim nasleđem, prirodnim okruženjem, načinom života i navikama u ishrani.
Njegove kliničke metode su korišćene sve do sedamnaestog veka, kada je medicina ponovo počela da se razvija kao nauka. Pored modernog pogleda na medicinu zasnovanog na pažljivom posmatranju pacijenta i njegovog okruženja, Hipokrat daje duboku moralnu lekciju kroz tekst poznat kao Hipokratova zakletva. Iako neki savremeni istraživači spore da li je ovo delo zaista napisao Hipokrat, odnosno njegovi sledbenici, jedno je sigurno – ono ima veliku moć.
Hipokratova zakletva nabraja moralne norme koje svaki lekar mora da poštuje u obavljanju svoje profesije:
- obaveza prenošenja stečenog znanja učenicima i studentima koji su položili istu zakletvu da će omogućiti napredak medicine;
- obaveza da se učini sve što je moguće da se svaki pacijent izleči;
- zabrana upotrebe supstanci i tretmana koji mogu štetiti pacijentu;
- čuvanje profesionalne tajne: lekar ne sme da otkrije drugom licu šta je čuo ili video prilikom posete pacijenta.
Mudre misli Hipokrata
- Kao što je postalo jasno, Hipokrat je čovek koji je izuzetno mudar. Mnogo je putovao, čitao i vežbao. Tome dugujemo i njegove zapisane mudrosti, koje će uvek biti relevantne. Ovde su neki od njih;
- Duša je ista u svim živim bićima, iako je telo svakog različito;
- Prirodne sile u nama su pravi iscelitelji bolesti;
- Kada bismo svakom čoveku dali odgovarajuću količinu hrane i vežbanja, ni premalo ni previše, našli bismo najbezbedniji put do zdravlja;
- Lekar mora biti u stanju da kaže prethodnicima, da poznaje sadašnjost i proriče budućnost - mora da posreduje u ovim stvarima, i da ima dva posebna cilja u pogledu bolesti, naime, činiti dobro ili ne činiti štetu.
