U današnjem svetu pandemije, ljudi se često osvrću da bi potražili u istorijskim analima informacije o drugim svetskim pandemijama koje su se dogodile u dalekim vremenima. Kako su uticale na ljudsku populaciju, kako su poražene?
Hroničari su detaljno opisali nevolje čovečanstva u prošlosti.
Velika svetska epidemija izbila je 541. godine i trajala je do 545. godine. To je epidemija kuge koja je ušla u istoriju kao Justinijanova kuga, jer je izbila za vreme vladavine cara Justinijana. Epidemija je dostigla monstruozne razmere i ubila 100 miliona ljudi.
Infekcija je nastala u Egiptu i prošla kroz Istočno rimsko carstvo. Razorni efekat je toliko veliki da polovina evropskog stanovništva gubi život u strašnoj zarazi. Crna smrt je dostigla vrhunac 544. i 545. godine.
Užas koji su doživeli stanovnici Konstantinopolja tačno opisuje hroničar Prokopije iz Cezareje, koji je jedna od hiljada žrtava kuge. Izgubio je porodicu u epidemiji kuge. Njegova žena, ćerka, unuci i mnoge njegove sluge umiru. Istoričar govori da su tela mrtvih ostavljena na ulicama grada iz straha da ne zaraze zdrave.
Prokopije Kesarijski piše da je u najtežim danima u Konstantinopolju (Carigradu) dnevno umiralo 10.000 ljudi. Drugi izvori daju cifru od 5 hiljada dnevno. Bolest je svuda krenula sa obale, a zatim je brzo ulazila u unutrašnjost grada. U Vizantiji vrhunac bolesti trajao je oko 3 meseca.
Prokopije iz Cezareje opisuje tužnu sliku grada. Ulice su bile puste jer su se ljudi plašili da napuste svoje domove. Zdravi su kod kuće brinuli o svojim bolesnim srodnicima ili su oplakivali mrtve. Prokopije je svedočio da ako živa osoba izlazi napolje, to je obično značilo da treba da sahrani nekoga mrtvog iz porodice.
Zaraza je paralisala živote ljudi. Svi su odustali od svojih aktivnosti da bi se zaštitili.
Zarazna infekcija je bila soj bubonske kuge. Uzrokuje je bakterija pod nazivom Iersinia pestis. Prvo je šire psi i pacovi u lukama, a zatim preko hrane i vode koji su zaraženi prelazi na ljude. Drugi načini prenosa su ujed zaraženih buva ili komaraca ili udisanjem vazduha koji je već zaražen infekcijom.
Epidemiju u 6. veku karakterisalo je to da je bakterija ulazila u limfne čvorove i izazvala upalu. Bolesnik je počeo da halucinira, imao je temperaturu, imao je noćne more i imao je otok u preponama, ispod ruku i iza ušiju.
I sam car Justinijan, koga su savremenici optužili da je đavo ili da je kažnjen za svoje postupke epidemijom kuge, razboleo se, ali je nekim čudom preživeo. Naredio je trupama da pomognu u uklanjanju leševa. Iskopane su i zajedničke jame u koje se zakopavaju tela, pošto ih ima previše.
Kućni ljubimci su takođe pogođeni epidemijom. Ulice su prepune leševa pasa i mačaka.
Carstvo je propalo od posledica kuge, jer se ekonomija oslanjala na poljoprivrednu proizvodnju i poreze, a sve je zamrlo i prihodi su bili neznatni.
Gladne godine su 542, zatim 545 i 546 godina. Stanovništvo je tada bilo veoma malobrojno i nije moglo da se nosi sa finansijskim teškoćama. Car je bio prinuđen da ukine neke od postojećih zakona, kao što je prenošenje poreza sa umrlih komšija živima. Justinijan je takođe smanjio plate i cene na nivoe pre epidemije.
Istovremeno, odnosi carstva sa Persijancima su se pogoršali, a vojske su se 544. godine suočile jedna sa drugom. Vizantinci su bili poraženi i počeli su da plaćaju porez pobednicima.
Takođe pogledajte:
- Epidemija kuge u Bugarskoj;
- Ejamovo samožrtvovanje - grad kuge.
