Hunska plemena su deo istorije sveta, tačnije istorije Evrope. Pojavili su se na kontinentu u 2. veku, a u 5. uspostavili svoju državu, na čelu sa svojim velikim vladarom Atilom. Smatrani neukim varvarima, oni su sami sebi postigli uspeh koji je malo ko mogao da dotakne. I danas se pamte. Ali, hajde da pratimo njihovu istoriju od samog početka - od plemena Huni do Atile i Hunskog carstva.
Iako su Huni naselili naše krajeve u 2. veku, pouzdani podaci o njihovoj pojavi postoje tek od sredine 4. veka, kada su njihovi tragovi otkriveni duž donjeg toka reke Volge. Posle nekoliko borbi sa drugim plemenima, negde između 400. i 410. godine, Huni su se naselili u Panoniju. Oni nameću kontrolu, zahvaljujući do sada nepoznatim tehnikama, oružju i trikovima. Oni sebi stvaraju reputaciju kao žestoki, hrabri i nemilosrdni ljudi koji štite svoje.
Generalno, ne postoje izuzetno tačne informacije o Hunima. Postoje legende o njihovim podvizima u Kini, gde su napadali nekoliko puta. Veruje se da je Kineski zid podignut radi zaštite od strane upravo od ovog plemena.
Dugi niz godina, sve do 4. veka, Huni su se podelili u male grupe, svaka sa svojim vođom. Njihov dolazak u Evropu obeležilo je osvajanje mnogih teritorija, bitke, krvoproliće i slavne pobede.
Huni su bili jaki ratnici jer su takvu obuku dobijali od detinjstva. Jahali su od treće godine. U stvari, najveća snaga su im bili konji, zbog čega nije bilo pripadnika plemena koji nije bio odličan jahač. Veoma je bilo važno šta su nosili, bilo je potrebno da njihovi konji budu ukrašeni svim vrstama dragulja, zlatom i srebrom. Uzgajali su životinje i lovili hranu.
Ovi ratnici, koji su iskusili bol u ranoj mladosti kada su im lica rezana radi kaljenja, takođe su bili odlični strelci. Sami su pravili strele i lukove od breze i kosti. Bili su poznati po tome što su mogli da pogode precizan udarac sa 70 metara udaljenosti.
Huni se nisu plašili borbe, naprotiv. Napadali su prvi, koristeći laso da oslabe poziciju protivnika ili ga direktno zgrabe i vuku dok ne umre. Ovaj divlji narod uništavao je sve i svakoga na svom putu, bilo da su to deca, žene ili muškarci. Uzimali su šta su hteli i uklanjali su svaku prepreku na putu.
Sasvim logično, ova njihova slava plašila je protivnike.
Nakon što su se naselili u Panoniju, Huni su potčinili germanska plemena, čak su od njih zahtevali da plaćaju porez i postavljali službenike da ih prikupljaju. Naravno, na čelu plemena je bio poglavica, a to je bio Rua, koga su posle njegove smrti nasledili njegovi nećaci Atila i Bleda. U početku su ratnici vladali zajedno, ali nakon što je i Bleda umro (navodno ga je ubio Atila), Atila mora nastaviti sam. I to je učinio prilično uspešno, jer su za vreme njegove vladavine Huni postali najjača nacija u to vreme.
Huni su se 451. godine uputili ka Zapadnoj Evropi da i tamo osvoje teritorije, ali je njihov pokušaj bio neuspešan jer im je na putu stajao veliki broj armija koje su se ujedinile protiv njih. Događaj je poznat kao bitka kod Šalona, gde se Franci, Burgundi, Rimljani i Vizigoti suprotstavljaju Hunima. Međutim, 452. godine Atila je uspešno opustošio severnu Italiju, proteravši čak i tadašnjeg cara Valentinijana.
Atila je umro 453. godine u Panoniji. Tačan uzrok njegove smrti nije poznat, zna se samo da se pripremao za pohod na Carigrad. Tokom svoje vladavine umnogome je proširio granice hunske države.
Do raspada carstva dolazi nakon što se Atilin naslednik ne slaže sa druga dva brata. Iz tog razloga vlada je uzdrmana i većina plemena se povlači i slabi svoje pozicije. Koliko god se trudili da održe svoje utvrđenje, 454. godine ujedinjeni Goti, Gepidi i Rimljani su pobedili Hune u bici na reci Nedao. U borbi je poginuo vladar Elak, Atilin sin. Carstvo je trajalo samo 6 godina.
Nudimo vam neke zanimljive i malo poznate činjenice o Atili, čije se ime i danas pamti.
1. Osim što je bio neverovatan ratnik, Atila je bio vaspitan i obrazovan čovek
Niko nije povezivao žestinu Huna sa obrazovanjem. Bili su pravi varvari koji su rušili sve na svom putu. Atila je, međutim, osim što je bio neprevaziđen u veštini, posedovao je drugačije obrazovanje i karakter. Podržavali su ga rođaci, dobio je neophodno vojno obrazovanje. Osim toga, veruje se da je Atila odlično vladao latinskim i gotskim jezikom.
2. Prvi korak u upravljanju
Kada je Atila došao na vlast, prvo što je uradio bilo je mir sa Rimljanima. Tadašnji imperator Rima - Teodosije II, je pristao da plaća 700 kg zlata godišnje, samo da se mir ne bi narušio u provincijama. Međutim, samo nekoliko godina nakon ove odluke, Atila je procenio da se ljudi Rimskog carstva ne pridržavaju uslova ugovora i preduzeo je vojnu akciju protiv njih. Međutim, malo pre nego što su Huni napali, car je pristao da plati po 2.100 kg zlata, pa je bitka prekinuta.
3. Atila ubija svog brata
Posle nekoliko velikih bitaka, Huni su se vratili u ravnicu Alfold. Podaci o događajima koji su se tamo desili nisu potpuni, ali prema rimskim hroničarima, Atila je tamo ubio svog brata Bledu da bi dobio svu moć Hunskog carstva.
4. Atila i žene
Veruje se da je 450. godine i sama sestra cara Zapadnog rimskog carstva – Honorija, poslala prsten Atili sa pismom u kojem je tražila pomoć od hunskog vođe, pošto je trebalo da se dogovori brak sa rimskim plemićem. Tada je Atila već imao ne jednu već nekoliko žena, ali je razmišljao o devojčinoj molbi. Mislio je da će, ako se oženi njome, imati vlast nad polovinom Zapadnog Rimskog Carstva.
Na kraju do braka nije došlo jer nije uspela da nagovori svog brata i on ju je naterao da se uda za Rimljanina. Naravno, Atila nije prihvatio otkazivanje i napravio je dva pohoda na Rim, zbog devojke.
5. Jedan, jedini poraz
Tokom svoje vladavine, Atila je pretrpeo samo jedan poraz, koji se dogodio 451. godine, kada je vojska od 200.000 hunskih ratnika umarširala u Galiju. Tada su se, međutim, Rimljani udružili sa Vizigotima i zajedno su se suočili sa Hunima. Bila je to jedna od najkrvavijih bitaka poznatih u istoriji, u kojoj je pao i Atila. On je povukao vojnike, ali to je bilo samo virtuelno primirje, pošto je ratnik ponovo napao Rim samo godinu dana kasnije.
6. Atila je vodio skroman život
Iako legenda kaže da je Atila nastojao da akumulira što veće bogatstvo i zlato, to nije bio sasvim slučaj. Da, ratnik se brinuo o svom narodu, služeći im hranu u srebrnim posudama, ali on sam nije jeo u takvoj. Atila je jeo sa drvenog tanjira i jeo je samo meso. Čaša iz koje je pio takođe je bila od drveta. Nije demonstrirao svoju veličinu, živeo je skromno.
7. Ne dobija smrt ratnika, kakvu zaslužuje
Iako okolnosti njegove smrti nisu sasvim jasne, postoje izveštaji da je umro tokom prve bračne noći sa svojom suprugom Ildiko. Venčali su se 453. godine, venčanje je bilo u Atilinoj palati i svi su se zabavljali. Sledećeg jutra, međutim, nikada se nije pojavio i sluge su primorane da uđu u spavaću sobu. Tamo su pronašli mrtvo telo ratnika, pored kojeg je stajala njegova nova žena, plakala i vrištala iz sveg glasa. Nisu našli nikakve rane na njegovom telu, ali je krvario iz nosa. Neki su mislili da je Ildiko ta koja je ubila svog muža, drugi da je smrt nastupila zbog preteranog konzumiranja alkohola prethodne noći.
8. Mesto njegovog groba nije poznato
Atilina velika sahrana je legendarna. Sahranjen je u čak tri kovčega – gvozdenom, srebrnom i zlatnom. Grobnica u koju je smešten bila je ispunjena neprijateljskim oružjem. Pored kovčega je postavljena gomila dragulja i dragog kamenja. Svi koji su pripremali sahranu i učestvovali u noj, međutim, pobijeni su da ne bi mogli da otkriju mesto groba. Postoje teorije prema kojima je položen u nekom mestu u današnjoj Bugarskoj.
