Vavilon je najstariji grad na svetu. Bio je smešten na obali reke Eufrat i u to vreme je bio važan proizvodni grad. Takođe je postao trgovački centar trgovine između Istoka i Zapada, sa trgovcima koji su prevozili robu kopnom i morem.
Vavilon je krajem trećeg milenijuma sagradio čovek po imenu Nimrod. Prvobitno se zvao Babel, što znači zabuna. Prema Bibliji, Bog je ovde pomešao jezike naroda. U kasnijim vekovima bilo je mnogo ljudi koji su širili granice grada, utvrđivali ga i gradili prestonicu carstva i društva zasnovanog na ulozi zakona, tzv. Hamurabijevog koda. Njegov pravni kodeks je upisan na vrhu kamenog stuba.
Grad su kasnije okupirale različite sile, a pre svega Hetiti i Asirci. Konačno, oko 645. godine p.n.e. Nabopolasar osniva novu dinastiju u Vavilonu. Njegov sin, Nabukodonosor II, doprineo je najvećem usponu grada. Izveo je nekoliko građevinskih projekata koji su uključivali hramove, palate, odbrambene zidove, a njegov najpoznatiji projekat su bili Vavilonski vrtovi.
Prema grčkom geografu Strabonu, bašte ili vrtovi su se sastojali od terasa optočenih dragim kamenjem, jedna ispod druge i dovoljno velikih da mogu da drže čitavo drveće. Ovi vrtovi su postali toliko poznati da su postali jedno od Sedam svetskih čuda antičkog sveta.
Različiti projekti učinili su Nabukodonosora veoma ponosnim na svoje dostignuće, kao što je zabeleženo u biblijskoj knjizi proroka Danila. Njegova dostignuća su takođe dokumentovana u brojnim natpisima na klinastom pismu. U "Arheologiji i Bibliji" D. Bartona (1949) dat je primer ovih natpisa: „u ograđenom prostoru Vavilona na istočnoj strani postavio sam jak zid. Iskopao sam rov do nivoa vode. Tada sam video da je zid koji je moj otac pripremio premali. Sagradio sam od mineralnih smola i cigle zid moćan kao planinu, koji se nije mogao pomeriti, i povezao ga sa zidom mog oca.”
U svom usponu Vavilon je zaista izgledao neprobojan za njegove neprijatelje. Arheolozi ukazuju da se grad nalazio sa obe strane reke Eufrat, što znači da je reka prolazila kroz grad, obezbeđujući dovoljno vode u slučaju opsade. Reka je takođe korišćena kao rov iskopan oko grada, pružajući njegovu prirodnu zaštitu. Iza ovog okopa Vavilonci su izgradili dvostruki sistem zidova, za koje se verovalo da su bili toliko debeli da su po njihovim krovovima mogla proći dvoja kola. Duž reke zidovi su imali niz ravnih bakarnih kapija.
Konačno, koliko god stabilan grad izgledao, u jednoj noći oko 539. pre Hrista, pao je praktično bez borbe. Osvajač je bio Persijanac po imenu Kir Veliki. Dok su ljudi u gradu slavili, persijska vojska je promenila uobičajeni tok reke Eufrat, a pošto je reka pala na dovoljan nivo, vojska je prešla na obalu i uletela kroz otvorene kapije, iznenadivši grad. Zanimljivo, 200 godina pre ovog događaja, biblijski prorok Isaija je predvideo da će se to dogoditi. Kir se čak pominje po imenu.
Posle ovog osvajanja, Vavilon je stalno propadao sve dok nije konačno napušten. Veruje se da su u poslednjih 2.000 godina ljudi nastavili da pljačkaju drevni grad zbog njegovih izuzetno dobro ispečenih cigli.
Da li će Vavilon ikada biti ponovo izgrađen?
Osamdesetih godina prošlog veka Sadam Husein je naredio da se grad ponovo izgradi, ali se to nikada nije dogodilo. Ponovo je zanimljivo da biblijski proroci Isaija i Jeremija razmatraju kraj postojanja Vavilona.
U knjizi "Istraživanja u arheologiji i Starom Zavetu" ("Studies in Archaeologi and the Old Testament") pominje se: „Ove masivne ruševine, od kojih je, osim Koldvejovog dela, veoma malo iskopano, tokom poslednjih nekoliko vekova bile su podvrgnute ogromnoj pljački za građevinski materijal. Delimično kao posledica ovoga, čini se da je veći deo površine u tako haotičnom redu da veoma podseća na Isaijino proročanstvo. Utisak devastacije u kombinaciji sa sušom zapečaćen je u ogromnim ruševinama.”
Od ovog velikog i naprednog grada do danas su ostale samo puste ruševine i legende koje se prenose s generacije na generaciju.
