Rimsko carstvo ili Rimska Imperija je jedno od najjačih i najdugotrajnijih carstava, koje istorija pamti, a istovremeno je istorija ovog carstva ispunjena značajnim događajima. Rimsko carstvo je uzrok razvoja i pozitivnih promena u mnogim sferama zapadnog sveta, od zakona i jezika do umetnosti i arhitekture. Za očuvanje ove moći tokom godina zaslužni su rimski imperatori koji su njime vladali, svaki prema sopstvenom pogledu na svet – neki dobro, neki ne baš toliko. Pogledajmo najistaknutije od rimskih imperatora, prateći njihov uspone i padove.
Oktavijan Avgust (63. pre Hrista) – nećak Julija Cezara, koji je odigrao važnu ulogu u njegovom životu. Odrastao je pod budnim okom svoje majke, zbog čega je bio definisan kao večno dete u telu muškarca. Držala je da on posećuje i radi stvari koje je radio i išao na njih kao dete, što je takođe uticalo na njegov način života. Mirna i oprezna osoba koja je pažljivo razmišljala o potezima, posebno vojnim, na koje ga je privukao Julije Cezar. Njegov dolazak u Rim bio je povezan i sa prihvatanjem njegovog usvajanja od strane porodice Julija.
Izbegavajući pominjanje njegovog imena, on je sebe nazvao Imperator Cezar Avgust. Međutim, u istoriji je upamćen kao Oktavijan Avgust, pošto su ga istoričari samo po tome mogli razlikovati od ostalih potomaka porodice. Nažalost, dogodilo se da je Rim postao centar nemira, glad je mučila ljude i oni su ustali protiv Oktavijana. Posle ratova i bitaka u kojima je pobeđivao, uspeo je da povrati poverenje naroda kod kuće, boreći se za spas Rimskog carstva i za pravdu. Godine 27. p.n.e. senat daje Oktavijanu počasnu titulu „Avgust“ – „dobročitelj“. Preminuo je u 76. godini, 14. pre Hrista od starosti. Njegova smrt je bila brza i bezbolna.
Kaligula (Gaj Cezar Germanik) - (13. pre Hrista) - Praunuk Oktavijana Avgusta, vladao je 4 godine koje su bile noćna mora za sve. Poznat je kao "Ludak" zbog svoje despotske i nemarne vladavine. Odgajan kao mirno i krotko dete, sve se drastično menja kada ga usvoji ubica njegovih roditelja. U prvim mesecima imperatorske vladavine bio je omiljen među građanima, dajući čak i priloge siromašnijima među njima. Međutim, nepoznata bolest pogoršala je njegovo fizičko i psihičko stanje, koje se nikada nije oporavilo. Zbog toga počinje da se ponaša neprikladno, preduzimajući lude i neprijateljske radnje. Želeo je da bude proglašen za Boga, da svog omiljenog konja učini senatorom, proćerda riznicu itd. Brzo gubi ljubav svojih podanika. Kaligula je ubijen u 28. godini, 41. pre Hrista, zajedno sa svojim sestrama i ćerkom.
Klaudije (10. pre Hrista) – prvi rimski imperator koji je kupio vlast nakon što je dao veoma dobru naknadu onima koji su ga uzdigli do titule. Iako je titula kupljena, ispostavilo se da je Klaudije bio prilično dobar imperator, koji je odlično vladao svojim položajem, pobedio je u nekoliko ratova i proširio granice carstva. Isto se ne može reći za njegov ljubavni život. Posle nekoliko žena, četvrta ga je otrovala pečurkama, ili je barem tako prema jednom izveštaju o njegovoj smrti, koja se dogodila u njegovoj 54. godini.
Neron (37. godine Nove ere) – njegova vladavina je obeležena spaljivanjem Rima do temelja. Tokom godina, dok je na vlasti, na dnevnom redu su skandali, borbe i ubistva. On je do tada bio najmlađi rimski car, zbog čega se odaje zabavi vezanoj za premlaćivanje i nasilje nad građanima. Poznat je po brojnim ljubavnim aferama, zbog kojih je postao predmet podsmeha. Pobeđuje u nekoliko bitaka i počinje da radi na obnovi grada, ali ni to mu ne pomaže da stekne naklonost ljudi. Konačno izvršava samoubistvo, neposredno pre nego što bi ga stražari uhapsili u njegovoj palati.
Vespazijan (9. Nove ere) – poznat po svojoj borbi da stabilizuje carstvo i započne izgradnju Koloseuma. On vlada mirno, ne ulazi u sukobe i ratove, teži samo i samo obnovi carstva. On je bio prvi rimski car, koji je vlast preneo direktno niz porodičnu liniju - na svoje sinove. Čak i kao car, on se prema ljudima odnosi sa poštovanjem. Ne voli ekstravagantan način života, više voli mir i spokoj. Umro je 79. godine nove ere od prehlade.
Tit (39. Nove ere) – Vespazijanov stariji sin, koji ga je nasledio na prestolu. Posle velike pobede, njegov otac je naredio da se podigne spomenik u njegovu čast, nazvan Titov luk ili Titova arka. Nakon smrti oca, delio je vlast sa mlađim bratom Domicijanom. On nastavlja delo Vespazijana - mirnu vladavinu, tražeći odobrenje drugih. Dok je bio na vlasti, nije izrekao ni jednu smrtnu kaznu. Njegovu vladavinu obeležilo je i otvaranje Koloseuma – jedne od najpopularnijih svetskih znamenitosti do danas. Umro je 81. godine nove ere od upale pluća.
Domicijan (51. Nove ere) – Titov mlađi brat, koji je njegova potpuna suprotnost. Pokušao je da proširi granice carstva i više puta je uspeo u toj nameri. Oslanja se na osvajačku politiku. U jednom trenutku, međutim, Domicijanovo despotsko osećanje je zavladalo njime i on je počeo da teroriše svoje građane. Mnogi su u to vreme dočekali svoju smrt. Počeo je da misli o sebi kao o Bogu i da lovi i ubija nevine. Ubijaju ga neprijatelji u njegovoj palati. Prema izveštajima, on je bio obavešten o času svoje smrti astrološkim predviđanjem i na zakazani dan bio je nemiran. Nakon što je više puta pitao jednog od svojih slugu za vreme, a on ga je lagao, jer je i on bio deo zavere protiv njega, Domicijan je seo za svoj sto i izboden je ukupno osam puta.
Nerva (30. Nove ere) – osnivač dinastije usvojenih imperatora i prvi od „pet dobrih imperatora“. Veruje se da je njegovo stupanje na presto početak „zlatnog doba“ za Rim. Vladao je kratko, ali nezaboravno, spajajući dve suprotnosti – vršenje imperatorske vlasti i slobodu građana. Stvorio je fond za izdržavanje siročadi i napuštene dece, dao zemlju i sredstva siromašnim građanima, smanjio neke poreze. Umro je 98. godine nove ere od stresa izazvanog surovim i krvavim prizorom njegovih stražara koji ubijaju neke od ljudi zbog kojih je stupio na presto.
Trajan (53. Nove ere) – Vojnik neverovatne fizičke izdržljivosti koji je dostojanstveno podnosio neuspehe. Čak i nakon što je dobio titulu, nastavio je da sebe smatra jednakim sa svojim vojnicima – jeo je njihovu hranu, vodio njihove bitke kao ravnopravan član i hrabro ih vodio. Bio je mio, ljubazan, skroman, dobar i razuman. Izjasnio se protiv zaverenika i doušnika. Od Senata dobio titulu „najboljeg imperatora“. Osvojio je mnoge teritorije, zahvaljujući čemu je Rimsko carstvo proširilo svoje granice. Umro je od retke bolesti.
Hadrijan (76. Nove ere) - odrastao je pod imperatorom Trajanom nakon što su mu roditelji umrli. Tokom njegove vladavine Rimsko carstvo je uveliko ojačalo svoje granice. Smišlja strategije zahvaljujući kojima ga svi podržavaju i poštuju, osujećuju se sve zavere protiv njega. On je ljubitelj građevinarstva, stvara mnoge puteve, hramove i druge građevine na raznim mestima u carstvu. Umro je 138. godine nove ere, a kao uzrok smrti se veruje da je bila srčana insuficijencija.
Antonije Pije (86. Nove ere) – Najdosadniji rimski imperator, smatran tako jednostavno zato što je vladao apsolutno normalno. Njegovu vladavinu obeležili su blagostanje, mir i spokoj. On je bio velikodušan, dobroćudan, razuman. Sa svima je bio u odličnim odnosima i vodio je miran način života. Umro je u snu od groznice 161. godine nove ere.
Marko Aurelije (121. Nove ere) – Vladao je mudro, nastojeći da uvede red u zakone i čitavo carstvo. Visoko obrazovan čovek sa humanim principima. On poriče rat, ali se dešava da mora da vodi neprekidna ratna dejstva. Umro je 180. godine nove ere od kuge.
Konstantin I (274. ne) – prvi hrišćanski rimski imperator. Njegova vladavina je povezana sa usvajanjem zakona o okončanju progona hrišćana u carstvu. Proglasio je Rim prestonicom Rimskog carstva i preimenovao ga u Konstantinopolj. Pobeđuje u mnogim bitkama, koncentriše apsolutnu moć u svojim rukama. Umro je 337. godine.
Dioklecijan (244. Nove ere) - svrha njegove vladavine je bila da uzdigne vladara u kult i ograniči pristup vladaru, što bi ga spasilo od mogućih pokušaja ubistva. On vlada sa Maksimijanom. Popeo se na presto u vreme kada je carstvo bilo ranjivo i podeljeno. Uvodi sistem tetrarhije - upravljanje carstvom od strane četiri vladara - dva viša cara i dva podcara vladaju jednim njegovim delom. On je prvi vladar koji je abdicirao – dobrovoljno silazi sa prestola zbog lošeg zdravlja. Umro je 311. godine. Veruje se da se otrovao iz straha za svoj život.
Maksimijan (250. Nove ere) - pod nadimkom Herkules koji mu je dao Dioklecijan. Učestvovao je u mnogim bitkama i zbog svoje hrabrosti nazvan je Herkules. Ostao je veran Dioklecijanu i sa njim abdicirao. Posle dva pokušaja da se vrati na presto, ubijen je 310. godine Nove ere.
Teodosije I (347. Nove ere) - imperator koji je nametnuo hrišćanstvo i zabranio sve druge religije. Takođe je bio poslednji koji je vladao celim carstvom nakon što ga je uspešno ujedinio, malo pre svoje smrti, što se dogodilo u 395. godine Nove ere. Kraj njegove vladavine označio je početak srednjeg veka.
Romul Avgustul (460. Nove ere) - poslednji rimski imperator. Vladao je oko godinu dana, i to sasvim neupadljivo. Nema tačnih podataka o njegovoj smrti. Veruje se da je umro posle 511. i pre 536. godine Nove ere.
