Teško da postoji osoba koja nije čula njegovo ime i postoji razlog zašto je to tako. Temudžin je rođen 1162. godine, a njegovo ime znači Kovač. Rođen sa ugruškom na šaci, što je znak vođstva, imao je plave oči, mnogo snage i liderskih veština.
Godine 1206. prihvatio je nadimak Džingis-kan, koji su mu dale druge poglavice. Titula znači univerzalni gospodar. Ali, da vidimo kako je to zvanje zaradio.
Njegovo detinjstvo ne počinje kao kod bilo kog normalnog dečaka. Tek sa 9 godina poslat je u porodicu čiju ćerku je trebalo da oženi posle 3 godine. Međutim, tada do njega stiže vest da mu je otac otrovan i Temudžin se vraća kući da brine o svojoj porodici. Njegovo pleme je odbilo da sluša malog dečaka i zbog toga su Džingis Kan i njegovi rođaci bili izopšteni od njega. U narednim godinama vode nomadski način života - love, jedu darove šume i spavaju gde god mogu. Jednom, tokom svađe, Temudžin ubije jednog od svoje polubraće, ali nikada nije zažalio zbog svog čina.
Godine za dečaka nisu prolazile lako, pošto ga je 1182. uhvatilo drugo pleme, ali je na sreću uspeo da pobegne.
Dok je odrastao, Džingis Kan je imao priliku da posmatra politički i ekonomski razvoj Mongolije, uključujući napade, krađe, korupciju i međuplemenske sukobe. Zahvaljujući majci, razvio je ambiciju za ujedinjenjem naroda.
Kada je imao 16 godina, Temudžin se oženio devojkom po imenu Boete. Kasnije je ona kidnapovana, ali je hrabri mladić oslobađa uz pomoć svojih saveznika. Kasnije je Džingis Kan imao mnogo žena, ali je priznavao samo svoje sinove iz braka sa Boetom kao svoje naslednike, a nju kao svoju jedinu kraljicu.
Temudžin je u vojne krugove ušao pošto se zbližio sa svojim stricom – očevim bratom i vladarom plemena Keraita. Mongoli su imali mnogo neprijatelja, što je primoralo Džingis Kana da ujedini svoje sledbenike i pristalice u malu organizaciju. Međutim, njegovi principi su se radikalno razlikovali od onih svojstvenih mongolskim vladarima. On obećava vojnicima i građanima bogatstvo i slavu iz ostvarenih pobeda. Ona daje prava i moć na osnovu zasluga, a ne porodičnih veza. Kada se plemena sukobe i njegova strana pobedi, Temudžin ne uništava gubitnike, već ih uzima pod svoje, pretvarajući ih u svoj narod. Njegova ideja je i usvajanje siročadi iz stranih plemena, o kojima brine njegova majka. Tako povećava svoju porodicu, svoje moći i svoju nadmoć. Nova pravila koja je uveo zadobila su poštovanje i neprijatelja i saveznika.
Zbog Tmidžinove moći, mnogi ga izdaju i napuštaju. Kao i njegov stric, čiji sin ne odobrava njegovu vladavinu i primorava oca da povuče saradnju. Usledili su brojni sukobi sa raznim neprijateljskim plemenima, od kojih je Džingis Kan uvek uspevao da pobegne.
Posle serije pobeda, Timudžin je postao jedini vladar Mongolije. Vladao je mudro i ciljano. Uveo je poreze koji su omogućavali izdržavanje siročadi, udovica i siromašnih ljudi.
U isto vreme Džingis Kan je bio poznat po svojoj okrutnosti. Međutim, on je takođe posedovao sposobnost da uči i učio je i od svojih neprijatelja. Od Kineza je naučio veštinu opsade, od drugih plemena - pismo. Znao je da uzme najbolje i iskoristi na najefikasniji način.
Mongoli su takođe bili odlični konjanici, što im je davalo značajnu prednost u borbi. Strelci su takođe zauzimali počasno mesto u vojsci. Svaki vojnik je imao 60 strela, koje je mogao da ispali na udaljenosti od 270 metara. Vojska je imala i drugo oružje, sa kojim se odlično snalazila – štitove, sablje, sekire, bodeže.
1206. je ključna godina u Timudžinovom životu. Tada je uspeo da ujedini Tatare, Mongole, Ujgure, Najmane, Merkite, Keraite, kao i još nekoliko manjih plemena. Proglasili su ga svojim Džingis Kanom, titula koju je dobio posthumno i koju je kasnije preuzeo njegov sin Ugedei Kan.
Temudžin je postao vladar koji je ujedinio sva zaraćena plemena i osnivač je Mongolskog carstva – najmoćnije i najveće države koja je ikada postojala u istoriji sveta. Postao je nacionalni heroj i dobio je nadimak otac mongolske nacije. U vreme kada je ujedinio državu, njeno stanovništvo je brojalo oko 200.000, sa vojskom od oko 70.000 vojnika.
Da bismo stekli pravu predstavu – za vreme Džingis-kana, Mongolsko carstvo se prostiralo na teritoriji velikih delova današnje Kine, Mongolije, Rusije, Koreje, Azerbejdžana, Jermenije, Gruzije, Sirije, Turske, Iraka, Irana, Kazahstana, Kirgistana, Uzbekistana, Tadžikistana, Avganistana, Turkmenistana, Pakistana, Palestine i Kuvajta.
Kao ogromna sila, Mongolsko carstvo ima mnogo neprijatelja. Jedan od njih su Tatari. Zbog borbi sa njima, Temudžin je stekao slavu nemilosrdnog neprijatelja i odanog prijatelja.
Kan je veoma mario za svoju vojsku. On je lično birao komandante vojnih jedinica, raspoređivao ih, definisao njihove funkcije i obezbedio da vojnici dobiju neophodnu obuku kako bi nastavili da održavaju snagu mongolske vojske.
Epska je kanova bitka sa vladarom Horezmskog carstva, koje se nalazilo na teritoriji Persije i Avganistana. Četiri godine Džingis Kan se pripremao za napad na tu teritoriju. Sultan carstva ga je nadmašio u vojsci, ali ne u lukavstvu, jer nije pravilno rasporedio svoje vojnike. Temudžin je bio odličan strateg i osvajao je jedan grad za drugim. Naterao je sultana da pobegne i prestao je da ga proganja, nakon što se bacio sa litice u reku Ind.
Pored svojih velikih dostignuća, Džingis Kan je poznat i po uvođenju novog tipa vlasti. Dodao je nove uredbe i zakone koje je sam kreirao, sakupljene u zbirci koja nosi ime Velika Jasa.
Džingis Kan je umro 18. avgusta 1227. u ratu sa Zapadnom Sijom. Tačan uzrok njegove smrti nije poznat. Njegova smrt bi mogla biti i posledica starosti. Naravno, postoje hipoteze prema kojima su ga ubili njegovi neprijatelji. Nepoznata je i lokacija njegovog groba, jer su svi koji su učestvovali u sahrani ubijeni da ga ne bi izdali.
Mongolsko carstvo bilo je podeljeno između četiri sina Džingis-kana - Džučija, Čagataja, Toluija i Ugedeja. To se dešava i sa njegovom vojskom, koja je takođe raspoređena među njegovim naslednicima.
Kan za sobom ostavlja oko 40 miliona leševa koje ubija u bitkama i ratovima na svom putu. Prema statistikama, napadi Mongola su smanjili svetsku populaciju za 11%.
10 zlatnih pravila Džingis Kana
• Ne govorite loše reči svom nerazdvojnom prijatelju, koje se ne zaboravljaju;
• Ne spavajte na dobrim delima;
• Osobi kojoj nikada ne treba da verujete, ne govorite ništa poverljivo;
• Ne podležite uticaju loših ljudi;
• Ne shvatajte ženske reči previše ozbiljno;
• Ne nagovarajte sina uz pomoć svog roba;
• Ne kršite ono što je prihvaćeno od strane mnogih ljudi;
• Ne konsultujte se sa pokvarenom (zavidnom) osobom;
• Nemojte postati zavisni od grešnih i neodobravanih postupaka drugih ljudi;
• Ne zaboravi do smrti istinite reči svog najboljeg prijatelja.
Večni citati Džingis-kana
1. Nije dovoljno što sam pobedio. Svi ostali moraju izgubiti;
2. Bolje biti poslednji među vukovima nego prvi među šakalima;
3. Osvojiti svet na konju je lako. Upravljanje nakon toga je težak deo;
4. Nema ništa bolje od osobe koja ne pije. Ali gde da nađemo takvu osobu?
5. Vojska magaraca koju predvodi lav je bolja od vojske lavova koju vodi magarac;
6. Ako se plašiš, ne čini to! Ako ga radiš, ne boj se;
7. Nosim istu odeću i jedem istu hranu kao stočari i konjanici;
8. Ako neko pokuša da te zaseni, ostavi ga na suncu neka dobije sunčanicu;
9. Jedno od užitaka putovanja je poseta novim gradovima i upoznavanje novih ljudi;
10. Čovek može da se napije do tri puta mesečno. Ako se samo dva puta napije, pohvalno je;
11. Neka moje telo umre, ali ne dozvoli da umre moja zemlja.
Komentari