Solženjicin, Aleksandar Isaevič je ruski pisac, dramaturg i disident, zahvaljujući čijem radu je svet saznao za sovjetske logore prinudnog rada Gulage.
Tako suvoparno predstavljen, teško je razumeti ulogu ovog izuzetnog pisca ne toliko i ne samo za književnost, koliko za buđenje ljudi i sagledavanje fenomena koji zadivljuje i razotkriva svet – teror miliona ljudi u Sovjetskom Savezu, zato što su drugačijeg mišljenja ili jednostavno zato što su inteligentni, odnosno teško je da se njima manipuliše.
Nobelova nagrada za književnost je samo malo priznanje Solženjicinovoj hrabrosti da prkosi moćnoj sovjetskoj sili pre nego što ga je proterala iz njegove domovine. A pošto je ovo književna nagrada, to je zbog uticaja Solženjicinovog govora na svu evropsku politiku. I to je neizmerno i višesmerno.
Ko je čovek koji je potresao svet u tako napetom vremenu kao što je Hladni rat? Solženjicinova biografija nije neobična za istorijski period u kome je živeo. Ona je neodvojiva od istorije Rusije u vreme zvano staljinizam.
Kratki biografski podaci o Aleksandru Solženjicinu
Solženjicinov život treba napisati kao žitije zbog svih stradanja kroz koje je prošao čuvajući svoj duh.
Rođen je godinu dana nakon boljševičke revolucije, 11. decembra 1918. godine, u odmaralištu Kislovodsk u Rusiji.
Njegova mladost se ne razlikuju od onih hiljada drugih ruskih omladinaca. Studirao je matematiku i fiziku na Univerzitetu u Rostovu na Donu. Diplomirao je pre početka Drugog svetskog rata i u njemu učestvovao kao vojnik Crvene armije.
Došao je do čina kapetana, ali je 1945. uhapšen jer je kritikovao Staljinovu politiku u pismima bivšem kolegi iz razreda. Bez presude, ostao je u zatvoru 8 godina do 1952. godine. Vreme provodi u zatvoru Šaraška, gde su zatvoreni intelektualci i naučnici. Svoja tamošnja iskustva opisuje u romanu U prvom krugu.
Takođe je poslat u logore na prinudni rad u sistemu Gulaga. Tim vremenima Solženjicin je posvetio svoja najpoznatija dela Jedan dan iz života Ivana Denisoviča i Arhipelag Gulag.
Godine 1952. pisac se razboleo od raka, ali je uspeo da se oporavi nakon 2 godine u bolnici u Taškentu. Priča Odeljenje za rak je posvećena ovoj nevolji.
Pod vladavinom Nikite Hruščova, gvozdeni stisak moći je popustio, a 1962. godine u Sovjetskom Savezu je objavljena novela Jedan dan iz života Ivana Denisoviča. Pisac je rehabilitovan i vraćen u Centralnu Rusiju, nastanivši se u gradu Rjazanju. Počeo je da radi kao nastavnik matematike i fizike i radio je na svojim knjigama.
Četiri godine kasnije prestali su da objavljuju bilo koje njegovo delo. Ljudi ih prenose iz ruke u ruku. Postojeći sistem samizdata čini ga poznatim imenom, a većina dela koja su na ovaj način ugledala svetlost dana su gotovo apokrifna.
Solženjicin piše otvoreno pismo 4. kongresu sovjetskih pisaca, u kojem je zahtevao ukidanje cenzure, rehabilitaciju pisaca i njihovih dela. Takođe uključuje zahtev da se vrati njegova lična arhiva koju je KGB zaplenio 1965. godine.
Ova akcija izaziva ozbiljan sukob sa moćnom i represivnom sovjetskom vlašću. Nekoliko godina kasnije, njegova dela su objavljeni u inostranstvu - U prvom krugu i Odeljenje za rak, a 1970. piscu je dodeljena Nobelova nagrada za književnost. Ovo je pojačalo sukob i 4 godine kasnije Solženjicin je lišen ruskog državljanstva i proteran iz svoje domovine.
Pisac je otišao u Švajcarsku i ostao u Cirihu, a 2 godine kasnije preselio se u SAD, državu Vermont.
Posle promena u Rusiji 1990. Solženjicinu je vraćeno rusko državljanstvo, a posle 4 godine vratio se u Rusiju. Iako se njegov lični život poštuje u Americi, pisac je oduvek sanjao da se vrati kući i ne propušta ovu priliku.
Tri godine kasnije, Solženjicin je postao član Ruske akademije nauka i stvorio sopstvenu književnu nagradu.
Aleksandar Solženjicin je preminuo u Moskvi 2008. godine, malo pre svog 90. rođendana.
Književna i politička vrednost Solženjicinovog dela
Svaki čitalac ima svog Solženjicina. Za neke je on idol, za druge književna zvezda, za treće disident velikih razmera. Neki ga smatraju skoro Bogom.
Svaki veliki umetnik stvara čitave svetove oko sebe i čitalac u njima pronalazi ono što traži kroz njegovo delo. Solženjicin je živa potvrda ove istine.
Njegov književni prvenac Jedan dan iz života Ivana Denisoviča je po svojoj pojavi bio književna i politička senzacija. Nije slučajno što se autor prvi put usuđuje da otvoreno progovori o logorima u zemlji radnika i seljaka, o sudbini običnih ljudi na ovim jezivim mestima.
Tema logora je previše bolna za samog pisca i njegova sledeća dela Odeljenje za rak i U prvom krugu ponovo su posvećena njoj. Izlazeći na Zapad, doneli su slavu i Nobelovu nagradu svom autoru.
Njegovo najjače delo je nesumnjivo dokumentarni ep Arhipelag Gulag. Prvi deo je objavljen u Francuskoj 1973. godine. Ovaj moćni dokumentarac bukvalno potresa svet velikom slikom Staljinove represije i terora nad narodom Sovjetske Rusije.
Arhipelag Gulag je toliko snažno uticao na čitaoce da neki levičarski političari i intelektualci na Zapadu preispituju svoj stav prema Sovjetskom Savezu i njegovim liderima. I u Solženjicinovoj otadžbini opšte je poznato da je on naneo ogromnu štetu imidžu celog sistema. Njegova osuda nije dugo trajala u njegovoj domovini, kao i u svim zemljama bloka.
Solženjicin je stekao tako ogromnu popularnost da dalje zatvaranje ili likvidacija više nije bilo moguće rešenje, pa je prognan.
U SAD-u je Solženjicin napisao svoje višetomno delo Crveni točak. Ovo je istorijska knjiga u kojoj se autor vraća u prošlost Rusije i traži razloge za sve njene nevolje.
Po povratku u Rusiju napisao je svoj poznati manifest Kako izgraditi Rusiju. Njegove ideje su utopijske jer on želi novi način, drugačiji i od komunističke diktature i od moralnog propadanja Zapada. Ovaj sanjivi put, jedinstven samo za njegovu otadžbinu, samoorganizovanja života i rada u Rusiji je neprimenljiv u savremenom životu.
Uprkos brojnim počastima i priznanjima koje je dobio u domovini na kraju svog života, Solženjicin ostaje neshvaćen kao mislilac. I ponajviše nezgodno, jer istinu uzdiže iznad svega, i brani je perom nepokolebljivog polemičara, oslanjajući se na snagu svog talenta. Ovo nikada ne može biti ugodno za one na vlasti.
Još nekoliko činjenica iz Solženjicinovog dela
Solženjicin je autor zanimljive kratke priče Matrjonina kuća. U njoj se ogleda ideologija zemljoposedništva. To je stav koji je istovremeno protiv sovjetske vlasti i protiv zapadnih vrednosti. Solženjicin jasno sanja o idealnom društvu. On želi ruski svet, novi svet izgrađen na najboljem iz narodne psihologije ruskog naroda.
Solženjicin je briljantan pisac dokumentarista, ali su njegovi filozofski stavovi previše naivni. On veruje da se čovečanstvo može izlečiti od svojih nevolja ako se vrati moralnom životu. To ga približava predsedniku Putinu, koji deli istu ideju o udaljavanju Rusije od zapadnog modela razvoja.
