Pre 223 godine umrla je najpoznatija vladarka koja je vladala Ruskim carstvom - Katarina II, zvana Katarina Velika. Svetska osvajanja, prepiska sa Volterom i Didroom i mnogi carski miljenici samo su neki od karakterističnih trenutaka u životu ove zanimljive i moćne ličnosti koja je ostavila neizbrisive tragove u životu Rusije.
Važni životni trenuci Katarine Velike
2. maja 1729. Sofija Frederika Avgusta fon Anhalt-Zerbst-Doriburg je rođena u današnjem gradu Pčečin u Poljskoj, a tada se zvao Ščećin, u Pruskoj, u porodici koja je pripadala drugostepenim nemačkim kneževskim porodicama. Katarina je postala nakon što je prihvatila ponudu za brak svog rođaka Petra III, koji je bio budući car Rusije. Brak je bio politički potez za poboljšanje odnosa između Rusije i Pruske.
Sa 15 godina, buduća carica je sa majkom otišla u Rusiju i uložila napore da nauči jezik i upozna zemlju u kojoj je trebalo da živi kao član vladarske porodice.
Mlada Sofija je po dolasku bila odlično primljena, jer se nije štedela da ostavi dobar utisak i brzo se i uspešno uklopila u život carskog dvora. Prešla je u pravoslavlje i lečila se kod ruskih lekara, pošto je bio teško bolesna od pleuritisa. Ovim je dobila odobrenje dvora i širokih slojeva aristokratije, a sledeće godine se udala za budućeg ruskog samodršca.
Porodični život Katarine i prestolonaslednika nije krenuo dobro, ali ipak, 9 godina kasnije, rođen je prestolonaslednik, budući car Pavle I. Dva supružnika se udaljavaju jedan od drugog i svaki od njih je započeo vanbračnu vezu. Katarina ima mnogo favorita, neki od njih igraju važnu ulogu kasnije u političkom životu.
Petar III je zauzeo ruski presto 1761. godine, ali je njegova vladavina bila kratka. On je bio nepopularan u eliti, za razliku od svoje supruge, koja deluje skromno i šarmantno.
Kako je Katarina sumnjala na vladara da bi se mogao razvesti od nje, zajedno sa jednim od svojih favorita organizovala je zaveru da ga svrgne. Samo šest meseci nakon stupanja na presto, Petar III ga napušta.
Garda se zaklinje Katarini Velikoj i Petar je uhapšen. Car je poslat u Lenjingradsku oblast, gde je ubrzo umro. Okolnosti oko autokratove smrti su nejasne, ali se pretpostavlja da je njegova supruga naredila, ili se barem nije protivila njegovom uklanjanju.
Katarina stupa na ruski presto. Ona nije potomak ruskog cara, već vlada kao regent u ime svog sina. Ova mogućnost je rešena presedanom u kojem je Katarina I zauzela presto posle svog muža Petra Velikog, uprkos tome što je bila iz nižih slojeva aneksiranih teritorija.
Protivnici Katarine Velike razmišljali su o postavljanju njenog sina Pavla na presto i ograničavanju njegovih ovlašćenja uspostavljanjem ustavne monarhije, ali nisu uspeli da sprovedu svoje planove i Katarina II je vladala Rusijom do svoje smrti.
Ocena koju istorija daje o ovoj ambicioznoj i kontroverznoj ličnosti svrstava je u red velikih vladara Rusije, što je za strankinju izuzetno dostignuće u surovim uslovima ruskog života.
Unutrašnja politika
Mlada carica je odmah nakon stupanja na presto učvrstila svu vlast u svojim rukama. Počela je tako što je reformisala Senat, uklonivši praktično sva njegova ovlašćenja, vrši oduzimanje zemlje od seljaka i crkve, i time crkvu lišava ekonomske moći.
Nije nastojala da uđe u istoriju kao despotska vladarka, već je bila posvećena ideji prosvećenog apsolutizma, kao i mnogi drugi vladari u 18. veku. Ona hoće da vlada sama, za dobro naroda i za svoje dobro.
Vladavina Katarine Velike je nazvana zlatnim dobom, ali za aristokratiju. To je mračno doba za seoske mase. Jedan od velikih Caričinih projekata bilo je sazivanje zakonodavne komisije. To se dogodilo 1767. Cilj je izrada novog zakona, koji bi objedinio interese svih klasa. Čak se razgovaralo i o ukidanju kmetstva. Konačno, komisija je raspuštena. Strahovalo se da bi se nezadovoljni plemići mogli pobuniti protiv carice.
Da bi ih pridobila na svoju stranu, Ekaterina je stvorila pravo zlatno doba za njih. Oslobođeni su poreza i vojne obaveze, daje im se pravo da otvaraju fabrike i da se bave trgovinom. Privilegovani sloj je stekao veoma dobro obrazovanje i formirao političku i vojnu elitu, zabavljajući se na raskošnim balovima u vilama.
Većinu stanovništva čine seljaci koji su izgubili i ono malo sloboda što su imali pod Katarinom Velikom. Zemljoposednici su imali pravo da ih primoravaju na teške poslove, bilo im je zabranjeno da se žale na gospodare. Zbog svoje nemoći i teške situacije, pribegli su pobunama, od kojih je najveću predvodio Emeljan Pugačov. Svi ti nemiri su vrlo surovo ugušeni.
Spoljna politika i vojni uspesi
Katarina Velika je vodila uspešne ratove ne samo unutar zemlje, već i van nje. Cilj je bio da se poveća uticaj Rusije u Evropi. Bila je prva ruska vladarka koja je pripojila poluostrvo Krim Ruskom carstvu nakon uspešnih ratova sa Turskom, gde je izvojevala odlučujuće pobede, zahvaljujući izvanrednim vojnim stratezima koje je privukla svom okruženju - generalu Suvorovu, Grigoriju Potemkinu, Rumjancevu i drugima.
Nakon podele Poljske između Rusije, Pruske i Austrije, Katarina Velika je svom carstvu pripojila Ukrajinu, Belorusiju, Litvaniju, Letoniju i Estoniju. Za blistave vojne uspehe Rusije zaslužan je Suvorov, a modernizacija ruske vojske po evropskom uzoru bila je delo Potemkina.
U evropskoj politici, Katarina Velika igra ulogu posrednika između sukobljenih strana, ali ratovi koje ona vodi donose prave uspehe. Rusko-švedske i ratove sa Turskom dobila je ruska vojska.
Procvat nauke i umetnosti pod Katarinom II
Pod Katarinom II je počelo stvaranje kolekcija vrednih slika, crteža i skulptura u Ermitažu, čime je muzej postao jedan od najvećih u svetu. Poznati evropski arhitekti su pozvani da projektuju palate i crkve u Sankt Peterburgu. Za vreme carice uspostavljen je čitav sistem škola i otvoren je prvi ženski institut u Smolnom.
I sama vladarka je iskušana književnim potragama. Izdaje satirični časopis, piše komedije i dopisuje se sa francuskim misliocima Volterom i Didroom. Volter je posebno blizak s caricom i pohvalno govori o njoj u Evropi.
Miljenici Katarine II i njihovi uspesi
Legende o izopačenosti Katarine Velike opstaju vekovima nakon njene smrti. Istraživači su postavili broj intimnih partnera vladarke na dvadeset tri.
Miljenici vladarke uživaju mnoga pokroviteljstva na dvoru, svi su nagrađeni zemljom, titulama i bogatstvom i usponom u karijeri. Poslednji Karatinin ljubavnik imao je samo 22 godine, kada je ona već imala više od 60. Njihova veza prekinuta je njenom smrću. Svojim miljenicima dala je preko 60 hiljada kmetova.
