Rimsko carstvo je jedna od najrazvijenijih drevnih civilizacija, koja je svetu zaveštala mnoga filozofska, naučna i tehnološka dostignuća. Ali da li znamo dovoljno o životu starih Rimljana? Neke činjenice iz njihovih života izgledaju u najmanju ruku šokantno ovih dana, ali tada su bile sasvim normalne.
Suprotno našim verovanjima, čuvena rimska kupatila definitivno nisu bila mesto dobre higijene, naprotiv – bila su to ogromna legla bakterija. Ljudi su unosili razno đubre i prljavštinu, koja je, zajedno sa telesnim tečnostima, isticala sa vodom na drugom kraju kupatila.
Život u starom Rimu nije bio baš lak. Pošto u to vreme nije bilo policije, pljačke su bile uobičajene. Često su se dešavale paljevine koje su za nekoliko minuta uništavale imovinu koja je nagomilana tokom dužeg vremenskog perioda.
U Starom Rimu je tretman žena bio veoma interesantan – one su u antici imale mnogo viši položaj od žena širom Mediterana.
Rimljanke su slobodno išle u kupovinu, imale priliku da jedu sa predstavnicima jačeg pola, donirale velike sume u dobrotvorne svrhe.
Ali politika je bila nedostupna ženama. Falus se smatrao simbolom moći i bogatstva, pa su slike falusa ostavljene u starom Rimu.
Prikazane su svuda - na vratima, pećima, a u Starom Rimu ptica u obliku falusa bila je veoma popularna kao znak muškosti i moći.
Žene u starom Rimu su morale da rađaju, što je bilo opasno i često fatalno, i da održavaju kuću u redu. Vernost muškarca ženi nije se smatrala vrlinom. Zakon je gonio ljubavne veze sa suprugama i ćerkama ljudi na vlasti. Ovo bi moglo biti kažnjeno čak i smrću i posthumnim oduzimanjem celokupnog bogatstva.
Robovi nisu imali prava, njima je svako mogao raspolagati kako je hteo. Ipak, ponekad se dešavalo da se prava ljubav rasplamsa između gospodara i roba. O tome svedoči zlatna narukvica pronađena na ženskom skeletu tokom iskopavanja. Na narukvici je pisalo: Voljenoj robinji - od njenog gospodara.
Međutim, u većem procentu slučajeva robovi su bili loše iskorišćavani, često postajući žrtve seksualnog nasilja, pa čak i sadizma. Imali su pravo da vode mali biznis, a novcem koji su zaradili mogli su da kupe slobodu.
Ništavilo ropskog života starih Rimljana se najbolje videlo u areni. Robovi su često nailazili na smrt u borbama organizovanim da bi se zabavila javnost. Mnogi od njih su umrli još u početnoj fazi priprema za borbe gladijatora, dok su se borili sa životinjama.
Ali gladijatori su bili prave zvezde. Požnjeli su veliku slavu, a dame iz visokog društva su ih obožavale. Uz malo sreće, neki gladijatori su čak uspeli da povrate slobodu. Ipak, retko su živeli do starosti – većina ih je umrla pre 30. godine.
U Rimu, pored Trajanovog stuba, postojala je velika polukružna pijaca. Izdizala se na čak šest spratova, a na njenom ulazu bilo je sto pedeset tezgi na kojima se delilo besplatno brašno za hleb.
Na gornjim spratovima se trgovalo maslinovim uljem, vinom, voćem i povrćem, kao i začinima iz dalekih zemalja. Rimska milicija i dobrotvorne organizacije nalazile su se na petom spratu. Na šestom su bila dva velika ribnjaka.
Drevni Rimljani su slavili 182 državna praznika pozorišnim predstavama tokom kojih se nudilo egzotično voće i jela. Nisu slavili Božić, ali su imali ekvivalent - Saturnalije, u čast boga Saturna. Povezivali su ga sa Grkom Kronosom, a na dane proslave praznika (17-21. decembar) svi javni radovi su otkazivani, čak ni zločinci nisu kažnjavani. Robovi su bili oslobođeni dužnosti, mogli su čak i da sede za stolom sa svojim gospodarima.
Praznik je počinjao žrtvovanjem – najčešće se klala svinja u slavu Boga. Nakon toga, svi su se okupili za trpezom i čak jedni drugima darivali poklone.
Predstavnici nižih slojeva društva vodili su veoma jadan način života. Profesija plaćenih ljubavnica bila je veoma popularna. Zanimljiva je činjenica da je čak i među njima postojala podela - ljubavnice za običan narod i ljubavnice za viši sloj.
Mnogi oženjeni muškarci su posećivali ove plaćene ljubavnice i to je bilo sasvim normalno. U starom Rimu, porodica je bila više ugovor, a muškarac je postavljao pravila. Seks je korišćen za stvaranje dece, a ne za rasplamsavanje ljubavi i intimnosti. Žena je trebalo da ostane kod kuće, da čuva decu i da štiti čast i dostojanstvo muškarca.
Još jedna zanimljiva činjenica o Rimljanima je da je u Rimskom carstvu bilo i putnika, ali su to uglavnom bili trgovci, vojnici, lekari i umetnici. Bilo je mnogo konaka i odmorišta, tu su bili i vodiči i detaljne karte.
Bogati Rimljani, sa druge strane, bežali su od gradskog stresa na svojim imanjima u predgrađu. Područja sa mineralnim vodama su bila veoma poželjna. U njima su izgrađena kupatila i Rimljani su dolazili na odmor i lečenje. Najpoznatija takva odmarališta u starom Rimu bila su Bai i Pocuoli, gde su se nalazile vile Nerona i Cezara.
