Najlakši način da se okarakteriše jedan od znamenitijih ruskih careva, Petar I Veliki je kao kontroverzna ličnost i vladar. Međutim, ovo je pogrešan pristup, jer ovaj kralj nije slučajno dobio nadimak Veliki.
U glomaznu i u vremenu zamrznutu rusku stvarnost, on je, po rečima njegovog naroda, uveo gotovo sve moderne evropske poretke. Njemu Rusko carstvo duguje stvaranje mornarice, on je uveo proslavu Nove godine i ponovo je naredio ruskim seljacima da obriju brade.
U stvari, Petar Aleksejevič čini mnogo više od toga. Preobrazio je Rusiju u modernu državu i, štaviše, vratio svojim sunarodnicima samopouzdanje vojne sile nakon bitke kod Poltave. On im pokazuje da čak i kralj mora održati svoja obećanja i ispuniti ih.
Zaplenio je sva zvona sa crkava posle bitke kod Narve, kada su Šveđani preuzeli većinu ruskih topova, i pretopio ih da bi napravio nove.
Kralj im obećava da će ih vratiti i devet godina kasnije ispunjava svoje obećanje. Posle ruske pobede kod Poltave, zarobljeni švedski topovi su pretopljeni i od njih su izlivena zvona koja su vraćena crkvama.
Dekreti autokrata, koji su uveli red u zakonodavstvo, relevantni su do danas. Zasluge ovog vladara za Rusiju su tolike da ga zasluženo definišu kao velikog ne samo njegovi savremenici, već i istorija. A ona je najpravedniji sudija.
Ko je osoba koja je zauzela takvo mesto u istoriji Rusije? Njegov život i dela vredi pratiti.
Život Petra Velikog
Biografija Petra Velikog počinje 9. juna 1672. godine, kada je u prestonici Moskvi rođen najmlađi sin vladara Alekseja Romanova i njegove druge žene Natalije Nariškine.
Na prvi pogled, najmlađe od trinaestoro dece u velikoj kraljevskoj porodici nema izgleda za presto, ali sudbina odlučuje drugačije.
Od dece iz prvog braka njegovog oca sa Marijom Miloslavskom, preživela su ga samo dva sina. To su prestolonaslednik Fjodor i Ivan, ali obojica imaju ozbiljne zdravstvene probleme.
Pre smrti, Aleksej Romanov je imenovao Fjodora za svog naslednika, i on jeste postao kralj, ali samo oko 6 godina.
Kada je Petar Aleksejevič imao samo 10 godina, car Fjodor je umro. To je postalo uzrok žestokih konfrontacija između dve porodice - Nariškinih Petrove majke i Miloslavovih - prve supruge njegovog oca, koji štite interese Ivana, koji je Petrov brat, ali od Marije Miloslavove.
Pošto je Ivan bolestan i teško mu je poveriti upravljanje državom, bojarska duma ukazuje na cara Petra Aleksejeviča.
Međutim, tada se meša starija sestra njih dvojice – Sofija, koja organizuje pobunu strelaca (vojske ruskih careva), kojima se pridružuju mnogi građani prestonice.
Tokom nereda stradalo je mnogo ljudi, većinom pristalice ili rođaci Petra iz porodice Nariškinih, čemu je on bio svedok iz prve ruke. Od tada mu se pojavio nervni tik na licu, koji je ostao do kraja života kao odlika Petra.
Najzad, za careve su određena oba dečaka, a carske počasti daju se Ivanu, kao starešini. Regent je starija sestra - Sofija.
Uplašena za bezbednost svoje dece, jer porodica Miloslavovih preuzima sud, Natalija Nariškina odlučuje da ode sa njima u selo Preobražensko, gde malog Petra odgajaju poverljivi plemići.
On tamo dobija prilično dobru vojnu obuku i posećuje Moskvu samo radi ceremonija. Na prigradskom imanju, Petar se druži samo sa strancima i upoznaje se sa evropskim načinom života.
Da bi ga naterala da vodi tradicionalniji način života, njegova majka je ugovorila njegov brak sa Evdokijom Lopuhinom kada je Petar imao samo 17 godina. Izabrana je zato što je njen klan bio jedan od najbrojnijih i na njih se računalo da budu verne pristalice vladara.
Međutim, njihov brak je bio neuspešan i 10 godina kasnije Petar je poslao svoju ženu u manastir.
Petar je 1689. je planirao zajedno sa poverljivim ljudima da ukloni Sofiju sa namesništva. Ona počinje da sprema još jednu pobunu strelaca kada saznaje za plan, ali ovoga puta Petar uspeva da reaguje na vreme i šalje je u manastir.
Mesto regenta zauzima Petrova majka Natalija Nariškina. Pet godina kasnije ona je umrla i Petar je preuzeo kontrolu nad upravljanjem zemljom.
Dve godine kasnije, njegov suvladar Ivan je umro i Petar I Veliki je postao jedini vladar Rusije.
Vladavina Petra Velikog
Cilj Petra Velikog kao cara je bio da ojača poziciju Rusije, ali mu je za to bio potreban izlaz na more. Jedina ruska luka je Arhangelsk na Barencovom moru, ali zimi je ta luka nedostupna.
Petar gleda prema Azovskom i Crnom moru. Međutim, njima vladaju Krimski hanat i Turska. Tvrđava Azov je Petrov cilj.
Organizovao je prvi pohod, koji je bio neuspešan jer Rusija nije imala mornaricu. U tu svrhu, gradnja brodova je počela 1695. godine ruska flotila opseda Azov. Tvrđava je zauzeta sledeće godine.
Drugi cilj je izlazak na Crno more kroz Kerčki moreuz, ali se ne ostvaruje jer su snage Rusije za rat sa Turskom nedovoljne.
Da bi izgradio svoju flotu, Petar Veliki je uveo nove poreze i angažovao stručnjake iz inostranstva. U tu svrhu organizovana je delegacija u kojoj je učestvovao i sam vladar.
Ova velika delegacija nije postigla svoj glavni cilj – da okupi saveznike protiv Turske, ali je u Rusiju dovela stručnjake za brodogradnju, mornare, a takođe je kupila i vojnu opremu.
Dok je Petar Veliki odustao od velike delegacije, izbila je druga pobuna strelaca, koja je brzo ugušena pre nego što se vladar vratio kući, a kolovođe kažnjene.
Po povratku, Petar Aleksejevič je započeo reforme u cilju modernizacije Rusije. Posebno je značajno njegovo naređenje da svi muškarci briju bradu.
Ipak, važne odluke se sastoje od modernizacije vojske po zapadnom modelu, sa ciljem da se Rusija pretvori u pomorsku silu. Vladar nailazi na otpor, ali odlučno slama sve pokušaje da se skrene sa puta koji je izabrao.
Da bi dobio izlaz na Baltičko more, Petar I počeo je pripreme za rat sa Švedskom, zbog čega je stvorio savez protiv Šveđana od nekoliko susednih zemalja, a takođe je sklopio mir sa Turskom.
1700. objavio je rat Šveđanima. Tako počinje Veliki severni rat. Nastavio se sa prekidima sve do 1720. godine, kada je zaključen mir, usled čega je Rusija dobila nove oblasti, ali se povukla sa već osvojenih položaja.
Za vreme vladavine Petra Velikog Kamčatka je postala deo ruskih teritorija. Planirao je i ekspediciju u Ameriku radi uspostavljanja ruskih kolonija, ali nije uspeo da ostvari ovaj cilj.
Poslednje godine istorije Petra Velikog bile su podložne reformama – promena poreske politike, transformacija pravoslavne crkve, uvođenje novog ćiriličnog fonta, zbog čega je proglašen za tvorca ruskog pisma.
Pošto je car nadživeo sve svoje sinove, 1724. godine krunisao je svoju drugu ženu Ekaterinu I za caricu zbog bolesti, ali je zapravo on i dalje vladao.
Umro je sledeće godine.
Petar Veliki ostaje u istoriji kao poslednji car Rusije i njen prvi imperator. Uspeva da proširi granice svoje zemlje i učini život u njoj sličnim onom koji vode u Evropi.
