U nacionalnoj anketi sprovedenoj u Velikoj Britaniji, kraljičini podanici su proglasili Vinstona Čerčila za najvećeg Britanca svih vremena među kultnim monarsima i velikim piscima. I iako se danas zemlja čije je rukovođenje Čerčil preuzeo pre 80 godina mnogo promenila, entuzijazam Britanaca za njihovog političkog lidera je i dalje jak.
Vinston Čerčil je pre svega bio umetnik, sa slikama koje se danas prodaju po fantastičnim cenama; pisac koji je 1953. dobio Nobelovu nagradu za književnost, ali mu je slava potekla iz političke karijere. Najveći stanovnik Dauning strita 10 je neprestani izvor inspiracije za moderne Britance, a njegove reči odjekuju kao eho, smatra jedan od savremenih političara i premijera u zemlji.
Nije slučajno što ga politika čini toliko popularnim, jer je politička karijera ser Vinstona Čerčila neobično duga. U nju je ušao tako što je postao član britanskog parlamenta pod kraljicom Viktorijom i ostao do kraja svog života. Postizanje ovog izuzetnog političkog vrhunca vredi pratiti od početka.
Poreklo i rane godine Vinstona Čerčila
Jedan od najzaslužnijih Britanaca rođen je u aristokratskoj engleskoj porodici 1874. godine. To je porodica Spenser. Njegov prethodnik Džordž Spenser je porodičnom prezimenu dodao ime porodice Čerčila da bi naglasio činjenicu da potiče od prvog vojvode od Marlboroa Džona Čerčila. Vinstonov otac je takođe koristio ovo ime u politici. Budući političar je rođen u palati Blenheim, koja je imanje porodice Marlborough. Ima i mlađeg brata.
Kao učenik nije mu išlo u školi zbog nasilnog temperamenta, pa je promenio tri škole, a 1888. je njegova vojna karijera počela u školi Harou, gde je stupio u streljački korpus i bio dobar đak istorije i engleskog jezika, kao i šampion u mačevanju.
Jedva održava kontakt sa roditeljima. Majka ga retko posećuje u školi, a sa ocem jedva komunicira. On je bliži dadilji nego svojoj rođenoj majci. Pošto mu otac umire u 45. godini, on ostaje sa uverenjem da će i on umreti mlad i odlučuje da mora požuriti da ostavi trag u svetu.
Sa 30 godina upoznao je svoju verenicu Klementin Hozijer na balu. Četiri godine kasnije, on je ponovo sreće na jednoj večeri i ubrzo se venčavaju. Porodica je imala 5-oro dece, jedno od njih je umrlo u dobi od 3 godine.
Čerčilova karijera
Kao mladić, Čerčil se plašio da će umreti mlad, a da nije uradio ništa nezaboravno. Njegova sudbina mu daje priliku da ostavi značajan trag u istoriji sveta. U svom 90-godišnjem životu proveo je 64 godine u engleskom parlamentu, služio je u 13 vlada i dva puta bio premijer. On je oficir britanske vojske, istoričar, pisac i umetnik.
Pre Prvog svetskog rata Čerčil je bio ekonomski sekretar, ministar unutrašnjih poslova, prvi lord Admiraliteta. Kratko je bio na Zapadnom frontu.
Posle rata radio je za državnu kasu. On je previše konzervativan i ne pristaje da Indiji dozvoli veću samoupravu. On se takođe ne slaže sa abdikacijom kralja Edvarda VIII.
Kada je Drugi svetski rat izbio, Čerčil je ponovo bio prvi lord Admiraliteta, a 1940. je prvi put postao premijer i ostao do kraja rata. Bio je poznat po svojoj nepokolebljivoj politici protiv nemačkih imperijalnih ambicija i nije prihvatio Hitlerov predlog za separativni mir.
Posle rata je ostao je u opoziciji nakon što je izgubio izbore, ali je uticao na svetska pitanja. Godine 1951. ponovo je postao premijer do ostavke četiri godine kasnije.
Bio je prvi političar koji je govorio o gvozdenoj zavesi i istočnom bloku zemalja oko Sovjetskog Saveza i tako predvideo podelu sveta. Prema njegovim rečima, mesto Velike Britanije je van Evrope, u jedinstvu sa zemljama britanskog Komonvelta i sa SAD, odnosno da stvori anglosferu. Danas se njegovi snovi konačno ostvaruju.
Nakon što je pretrpeo moždani udar, 1955. Čerčil se sam povukao, dajući ostavku zbog narušenog zdravlja. Nakon što je napustio vladu, proveo je vrlo malo vremena u parlamentu. Umro je kod kuće 1965. posle teškog moždanog udara.
Dobio je čast da bude sahranjen uz državne počasti, a kraljica je prisustvovala njegovoj sahrani, što je u praksi bilo neobično.
Čerčil i Bugarska
U Drugom svetskom ratu, u vreme kada su neprijateljstva preneta na teritoriju južne Italije, balkanske zemlje su došle pod domet bombardovanja savezničke avijacije. Za Čerčila ovo takođe znači pad pro-nemačke vlade u Bugarskoj, pre nego što se pojave trupe Sovjetskog Saveza.
Novembra 1943. godine počeo je vazdušni rat protiv Bugarske koji je trajao 4 meseca. Englezi i Amerikanci avionima bacaju bombe iznad Sofije i drugih velikih gradova.
Bugarska avijacija ima malu i zastarelu bazu, ali piloti su učestvovali u neravnopravnoj borbi sa protivnikom koji ih višestruko nadmašuje. U takvoj bici je poginuo kapetan Dimitar Spisarevski, koji se zabio svojim avionom u američki bombarder da ne bi mogao da ispusti tovar iznad Sofije.
Tih meseci je umrlo nekoliko hiljada ljudi. Kada bugarski ambasador u Turskoj prenosi vladi u Sofiji predlog da promeni bugarsku politiku protiv zaustavljanja bombardovanja, a američki predsednik predlaže da se prestane sa bacanjem bombi na Sofiju, Čerčil iznosi svoju čuvenu misao da čim je jednom lek proradio, da treba davati više doza.
Zanimljive činjenice o Čerčilu
Čerčil je bio potpuno protiv davanja nezavisnosti Indiji i borio se da sačuva britansku vlast u koloniji.
Budući premijer je bio učesnik Drugog anglo-burskog rata u Južnoj Africi, kao i sudanskih događaja, gde je učestvovao u poslednjem konjičkom jurišu u ponovnom osvajanju Sudana.
Bio je dugogodišnji ratni dopisnik pre početka političke karijere.
Možda najpoznatiji britanski političar je i poznati ljubitelj skupih cigara i šampanjca. Takođe je poznato da je previše zavistan od svojih velikodušnih pokrovitelja.
Bio je protivnik indijske legende Mahatme Gandija i bio je poznat po netačnim izjavama o njemu.
Odlikuje ga upornost i oratorski talenat, koji ga tako dugo drži u vrhu politike.
Na aukciji u Sotbiju, slika Ribnjak sa zlatnim ribicama Vinstona Čerčila u Čartvelu kupio je nepoznati kupac za 2, 2 miliona evra.
Kao Čerčilov najkratkovidiji potez, veruje se da je 1937. još uvek veličao neke Hitlerove patriotske zasluge.
On je zaslužan za izmišljanje termina Gvozdena zavesa, koja se spušta, deli svet na duže vreme.
Čerčil je bio prvi stranac koji je proglašen za počasnog građanina SAD. Ovu počasnu titulu dobio je pod predsednikom Kenedijem.
Zovu ga spasiocem Britanaca i ubrajaju ga među najuticajnije ljude u britanskoj istoriji.
