Istorija i carstvo Aleksandra Velikog (Makedonskog)

Istorija poznaje mnoge velike generale i vojne genije, ali prvo mesto među svima pripada Aleksandru Makedonskom, sasvim zasluženo nazvanom Aleksandar Veliki. Za samo 12 godina uspeo je da izgradi pravo svetsko carstvo, koje je obuhvatalo teritorije u svim pravcima sveta, i iako je vodio bezbroj bitaka, nikada nije doživeo poraz.

Nijedna izgubljena bitka i lično učešće u svakoj od njih - ovo stvara neverovatan borbeni duh njegove vojske. Zahvaljujući njemu Aleksandar ostaje neporažen. Njegove generalske sposobnosti su dugo proučavane veoma detaljno. Njegovo mesto na čelu najsposobnijih vladara istorije je zauvek sačuvano.

Poreklo i rane godine Aleksandra

Šestog dana u mesecu hekatombeonu po starogrčkom kalendaru, makedonskom kralju Filipu Makedonskom i njegovoj ženi Olimpiji, rodio se sin, kome su dali ime Aleksandar. Ovaj datum bi trebalo da odgovara 20. julu po gregorijanskom kalendaru, a godina je 356. pre Hrista. Budući vladar sveta rođen je u gradu Pela, prestonici drevne Makedonije. Prema predanju starih Grka, loza budućeg kralja je poticala od heroja Herakla, iz čije je loze bio i prvi kralj drevne države Makedonaca.

Od ranog detinjstva Aleksandar Makedonski se pripremao za budućeg vladara, pa je bio upoznat sa zamršenostima diplomatije, politike i rata. Njegovi učitelji su bili Leonida, Lisimah i Aristotel, od kojih je stekao visoko obrazovanje po grčkom modelu.

U svojim ranim tinejdžerskim godinama, sa samo 16 godina, Aleksandar je ispunjavao svoju ulogu kralja u Makedoniji, dok je njegov otac opsedao Vizantiju i morao da uguši pobunu koju su podigli Miđani. Dve godine kasnije, on već komanduje delom makedonske vojske tokom bitke i pokazuje i svoju neustrašivost i svoje generalske veštine.

Odnos Aleksandra Makedonskog sa ocem pogoršao se nakon petog braka Filipa II i sporova oko nasleđivanja prestola. Do pomirenja njih dvojice došlo je povodom venčanja jedne od Aleksandrovih sestara, Kleopatre, a on se za taj događaj vratio u Pelu. Tokom svadbenog slavlja, Filipa II su ubili zaverenici. Još nekoliko Filipovih rođaka polaže pravo na presto, ali ga makedonska vojska, koja već dobro poznaje Aleksandra, proglašava za kralja Makedonaca. Tada ima 20 godina.

Vladavina Aleksandra Makedonskog

Na početku svoje vladavine, Aleksandar Makedosnki se obračunao sa zaverenicima koji su ubili njegovog oca i potencijalnim pretendetima na njegovu vlast. Među pogubljenima je bio i muž jedne od njegovih sestara, Kinane. Da bi privukao na svoju stranu više slojeve društva i narod, Aleksandar je ukinuo niz poreza.

Njegov sledeći korak bio je savez sa Grcima, da bi iza sebe imao mirnu grčku državu, i krenuo je protiv plemena Tračana i Ilira, koji su se pobunili kada su čuli za smrt Filipa II. Pohod protiv njih bio je neuspešan i mladi vladar je sklopio mir sa plemenima.

Nešto kasnije izbila je pobuna i u Tebi, i ustanici su pozvali celu Grčku da ih podrži. Međutim, Grci su odlučili da posmatraju razvoj događaja i nisu se digli. Tada je Aleksandar brzo prebacio svoje trupe iz Ilirije u Tebu, opseo je grad, zauzeo ga jurišom, uništio, a stanovništvo poslao u ropstvo. U Grčkoj vlada previranje zbog događaja u Tebi, a građani žure da priznaju svoju potčinjenost Aleksandru. Nakon što je učvrstio svoju vlast, novi makedonski vladar je odlučio da je vreme da izvrši očev plan za pohod na Persiju.

Pohodi Aleksandra Makedosnkog

Persijanci i Grci su stari neprijatelji i ratovali su više puta. Tokom grčko-persijskih ratova Kserks I je uništio mnoga svetilišta u staroj Grčkoj. U 4. veku pre nove ere, Persija je počela da propada. Vojska je slaba i sastoji se uglavnom od grčkih plaćenika, a ne od lokalnih regruta. Vladar Artakserks III nije uspeo da ojača državu i poginuo je. Nasledio ga je Darije III.

Filip II je već planirao kampanju protiv Persije, ali je njegovo ubistvo odložilo ovaj plan. Aleksandar je preduzeo sprovođenje plana i 334. pre Hrista, na čelu vojske Makedonaca, Grka i Tračana, krenuo je ka Persiji.

Persijski kralj pravi nekoliko fatalnih grešaka kada saznaje za pohod Aleksandra Velikog. Prvi je da nije pokušao da zaustavi trupe pre nego što su ušle na njegove teritorije, a drugi je da nije prihvatio plan grčkog generala Memnona da se odupre Aleksandru Velikom. Persijanci su odlučili da se sastanu sa makedonskom vojskom u bici koja će odlučiti o pobedi.

Persijska vojska je stacionirana na obalama reke Granik. Makedonske trupe prelaze reku, što označava početak bitke.

Pogrešno upravljanje Persijancima dovelo je do njihovog poraza.

Posle pobede kod Granika, Aleksandar je krenuo duž obale Egejskog mora. Maloazijski gradovi su se potčinili makedonskom kralju, a oni koji su se odupirali bili su opsednuti i zarobljeni.

Persijski kralj Darije III kreće sa svojom vojskom da ponovo dočeka Aleksandra Velikog. Vojske se sastaju kod grada Isa. Pobeda ponovo ide u ruke Aleksandra, koji zarobljava i Darijevu porodicu.

Put pobednika se nastavio na jug do Finikije, gde mu se većina gradova dobrovoljno potčinila, a oni koji su se odupirali bili su opsednuti, uništeni, a njihovo stanovništvo porobljeno.

Persijski kralj Darije nudi mir Aleksandru. On pristaje da mu ustupi svu teritoriju do Eufrata, da potpiše večni mir sa makedonskim vladarom i da mu da jednu od svojih ćerki za ženu. Aleksandar Makedonski je, međutim, već planirao osvajanje cele Persije.

Aleksandar Veliki nastavlja svoj pohod na Egipat i tamošnji persijski guverner predaje vlast samom Aleksandru. Makedonski vladar je zadržao egipatske običaje i vladanje i ostavio makedonski garnizon.

331. pre Hrista počela je druga etapa osvajanja. Makedonski vladar Aleksandar je ušao u zemlje antičke Mesopotamije. Tamo se odigrava poslednja bitka. Persijske snage su razbijene, a Darije uspeva da pobegne. Aleksandar Makedonski je zauzeo persijske gradove jedan po jedan, a sami satrapi su konačno ubili kralja Darija. Glavni grad i palata Kserksa I bili su uništeni, čime se osvetio Akropolj u Grčkoj.

Aleksandar Makedonski proglasio se za naslednika persijskog kralja i dodao persijske teritorije svom carstvu.

Aleksandar Makedonski odlučio je da osvoji ceo civilizovan svet i postane svetski gospodar. Međutim, njegove trupe su umorne od marševa i žele da se vrate kući. Izbijaju pobune, ali su brzo ugušene i makedonska vojska nastavlja svoj pohod na jug.

Stigavši do Indije, Aleksandar Makedonski je odlučio da je osvoji pošto je saznao za bogatstvo koje Indija poseduje. U okršaju sa indijskim kraljem Porusom pobeđuje i planira da nastavi svoj pohod. Ovde njegove trupe počinju da se bune i ne žele da nastave. Tako Aleksandar završava svoj osmogodišnji pohod.

Odlučio je da ojača svoje carstvo i stigao je u Vavilon 323. pre Hrista. Grad se nalazi usred ogromnih teritorija koje je osvojio. On čini Vavilon svojom prestonicom.

Smrt Aleksandra Velikog i kolaps njegovog carstva

Iste godine, za vreme praznika Aleksandar Veliki se razboleo i umro nekoliko dana kasnije u 32. godini. Uzrok smrti nije jasan. Nagađanja ima nekoliko: malarija, tifus, otrov ili neka druga bolest.

Odmah posle smrti Aleksandra Velikog počele su razmirice između njegovih vojskovođa i zbog njih je vladar sedam dana ostao nesahranjen. Zatim je balzamovan i stavljen u zlatni sarkofag. Povorka kreće iz Vavilona za Makedoniju, ali sarkofag zadržava egipatski guverner, koji ga sahranjuje u starom Egiptu.

Pobune su izbile na osvojenim teritorijama kada su saznali za vladarevu smrt, a njegove vojskovođe i zamenici vodili su borbe i sporove oko njegove moći koji su nastavljeni skoro 40 godina nakon njegove smrti. Kao rezultat, carstvo se raspada. Ubijen je vladarev naslednik, koji je bio maloletan i nosio ime svog oca, zajedno sa Aleksandrovom ženom. Tako je dinastija slomljena, ali je priča o Aleksandru Makedonskom i njegovom carstvu ostala.